Možda imate više zajedničkog sa svojim prijateljima nego što mislite, prema novoj studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences. I vaši geni su možda slični.
Prethodna istraživanja su pokazala da su ljudi genetski slični svojim supružnicima i odraslim prijateljima, verovatno zato što ljudi prirodno gravitiraju prema ljudima sa kojima imaju nešto zajedničko.
Ali kako i zašto se ovo podsvesno sortiranje dešava? Istraživači sa Stanforda, Duke i Univerziteta Viskonsin—Medison su proučavali 5.000 parova prijatelja adolescenata koristeći podatke iz Add Health, dugoročne studije o ljudima koji su bili u razredu od 7. do 12. tokom školske godine 1994-1995. Izvršili su brojna genetska poređenja, tražeći da saznaju više o parovima prijatelja i školskih drugova.
Sve u svemu, istraživači su otkrili da su prijatelji genetski sličniji od nasumičnih parova ljudi, i da su otprilike dve trećine slični kao prosečni bračni par. Autor studije Benjamin Domingue, docent na Stenfordskoj školi za obrazovanje, kaže da je ova sličnost dovoljno jaka da se otkrije, ali ni približno na istom nivou kao braća i sestre, na primer.
Ovaj efekat može biti posledica koncepta koji se zove društvena homofilija, ili ideje da pojedinci formiraju veze na osnovu zajedničkih karakteristika, od kojih se mnoge mogu pratiti do genetike.
Ali može postojati i drugi fenomen na delu, navodi se u radu: društveno strukturiranje, ili ideja da su ljudi privučeni drugima u sopstvenom društvenom okruženju, koje samo po sebi može biti delimično oblikovano genetikom. Na primer, određene društveno posredovane osobine, kao što su obrazovno dostignuće i indeks telesne mase, bile su posebno slične među prijateljima, dok su one bez jake međuljudske dimenzije – kao što je visina – manje verovatno da će se podudarati, navodi list.
Jednačina je postala zanimljivija kada su istraživači uporedili genome školskih drugova. Drugovi iz razreda su bili otprilike upola genetski slični kao prijatelji i znatno sličniji od nepovezanih pojedinaca – što sugeriše da zajedničko okruženje i poreklo mogu predstavljati dobar deo genetske sličnosti uočene među prijateljima, objašnjava Domingue. To, zauzvrat, naglašava koliko su genetika i društvene okolnosti blisko povezane.
„Da li pojedinci aktivno biraju da budu u blizini ljudi koji su im slični ili je to zbog drugih sila, kao što su društvene strukture, na koje svi utičemo?“ Domingue kaže. „Naši dokazi, u odnosu na prijatelje, sugerišu da je to u velikoj meri posledica društvenih struktura.
Geni i društvena okruženja se prepliću na mnogo načina, dodaje kolega autor studije i profesor sociologije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu Ketlin Mulan Haris. Genetska sličnost među školskim drugovima mogla bi biti posledica svega, od lokacije škole do tipa roditelja koji odluči da pošalje svoje dete u tu instituciju, kaže ona.
To je komplikovana jednačina, napominje Mulan – i ona koju drugi istraživači treba da imaju na umu kada se kreću napred.
„Genetičari treba da obrate pažnju na društveni kontekst kada procenjuju genetske uticaje na osobine kao što je obrazovanje“, kaže ona. „Važno je obratiti pažnju na ove zajedničke genetske efekte za koje spekulišemo da su zaista posledica društvene strukture, piše Time.
