Preuranjena regulacija veštačke inteligencije samo će ojačati dominaciju velikih tehnoloških kompanija i ugušiti konkurenciju, upozorava Jan Lekun (Yann LeCun), glavni stručnjak kompanije “Meta” za veštačku inteligenciju (VI).
– Regulisanje istraživanja i razvoja VI je izuzetno kontraproduktivno – izjavio je za Fajnenšel tajms Lekun, jedan od vodećih svetskih istraživača u oblasti veštačke inteligencije, uoči konferencije o bezbednosti VI u Blečli Parku sledećeg meseca, čiji će domaćin biti britanska vlada.
– Pod maskom bezbednosti veštačke inteligencije, oni zapravo žele njeno regulatorno zarobljavanje.
Zahtevi da se uvede kontrola u oblast veštačke inteligencije rezultat su “kompleksa više vrednosti” nekih od vodećih tehnoloških kompanija, koje tvrde da se samo njima može verovati da će razviti veštačku inteligenciju na bezbedan način, navodi Lekun.
Arongacnija velikih
– Mislim da je to neverovatno arogantno. Moje mišljenje je potpuno suprotno – izjavio je u intervjuu za FT-ovu predstojeću seriju podkasta “Tek tonik”(Tech Tonic).
Regulacija vodećih modela VI u ovom trenutku bila bi kao regulacija industrije mlaznih aviona 1925. godine, kada takvi avioni nisu ni bili izmišljeni, kaže on.
– Rasprava o egzistencijalnom riziku biće preuranjena sve dok ne budemo imali dizajn za sistem koji bi se po sposobnostima učenja mogao meriti bar s mačkom – a to u ovom trenutku nemamo – kaže on.
Kompanija “Meta”, koja je lansirala sopstveni generativni model veštačke inteligencije “LLaMA”, krenula je drugim putem u odnosu na ostale tehnološke gigante kao što su “Gugl” (Google) i “OpenAI”, koji podržava “Majkrosoft” (Microsoft), i zalaže se za pristupačnije VI sisteme otvorenog koda (open-source).
Najnoviji model kompanije “OpenAI” GPT-4 je takozvana crna kutija, u kojoj podaci i kôd koji su korišćeni za izgradnju modela nisu dostupni trećim stranama.
Lekun tvrdi da modeli otvorenog koda podstiču konkurenciju i omogućavaju veću raznolikost, kako među ljudima koji razvijaju sisteme veštačke inteligencije. tako i među onima koji ih koriste. Ali, kritičari se plaše da bi stavljanje moćnih generativnih modela VI u ruke potencijalno loših aktera višestruko uvećalo rizike od dezinformacija ogromnih razmera, sajber-ratovanja i bioterorizma.
Slični argumenti, o neophodnosti kontrole nad tehnologijom koja se brzo razvija, kako napominje Lekun, iznošeni su i na samim počecima interneta, ali je ta tehnologija doživela procvat upravo zato što je ostala otvorena, necentralizovana platforma.
– Ista stvar će se desiti sa veštačkom inteligencijom”, kaže on.
Lekun je potvrdio da će učestvovati u dvodnevnom samitu koji počinje 1. novembra u malom engleskom selu nedaleko od Londona, gde je tokom Drugog svetskog rata bio centar za dešifrovanje poruka.
Dobitnik Tjuringove nagrade
Lekun je jedan od vodećih svetskih istraživača dubokih neuronskih mreža, koje su osnova za najnovija dostignuća u generativnoj veštačkoj inteligenciji. Dobitnik je Tjuringove nagrade za kompjuterske nauke 2018. godine, zajedno sa Džefrijem Hintonom (Geoffrey Hinton) i Jošuom Bengiom (Yoshua Bengio).
Međutim, posle pojave moćnih generativnih modela VI, kao što je Čat GPT, Hinton i Bengio su izrazili zabrinutost zbog opasnosti koju predstavljaju modeli VI sledeće generacije. Obojica su pozvala na usporavanje razvoja najsavremenijih modela i upozorili na moguće egzistencijalne rizike VI.
Lekun, međutim, odbacuje kao “besmislenu” ideju da bi veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo, bilo planirano, bilo kao rezultat okolnosti. On napominje da su naučna fantastika i scenarija u stilu “Terminatora” naveli ljude da veruju da će inteligentne mašine preuzeti kontrolu ako postanu pametnije od ljudi.
– Inteligencija nema nikakve veze sa željom za dominacijom. To ne važi čak ni za ljudska bića – kaže on.
– Da je istina da najpametniji ljudi žele da dominiraju nad drugima, onda bi Albert Ajnštajn i drugi naučnici bili bogati i moćni – a nisu bili ni jedno ni drugo.
Lekun navodi da trenutna generacija modela VI nije ni približno tako sposobna kako tvrde neki istraživači.
– Oni jednostavno ne razumeju kako svet funkcioniše. Nemaju sposobnost planiranja. Nemaju sposobnost stvarnog rasuđivanja – kaže on.
– Ne postoje potpuno autonomni, samovozeći automobili koji mogu sami sebe da nauče da voze za oko 20 sati obuke, a to je nešto što prosečan 17-godišnjak može – dodaje on.
Istraživač kompanije “Meta” tvrdi da su “OpenAI” i “Gugl Dipmajnd” (Google DeepMind) “konstantno previše optimistični” kad je reč o složenosti problema, dodajući da je još uvek potrebno nekoliko “konceptualnih proboja” pre nego što se sistemi veštačke inteligencije približe nivou inteligencije koji ima čovek. Ali, čak i tada, ti sistemi se mogu kontrolisati unošenjem kôda “moralnog karaktera” na isti način na koji ljudi sprovode zakone da bi upravljali ljudskim ponašanjem.
Mašine će biti pametnije od nas
Lekun priznaje da će mašine jednog dana biti inteligentnije od ljudi u većini domena, ali tvrdi da će to podstaći drugu renesansu u učenju. Moćni sistemi veštačke inteligencije će pomagati čovečanstvu da se uhvati ukoštac s velikim izazovima, kao što su borba protiv klimatskih promena i lečenje bolesti, kaže on.
– Nema sumnje da ćemo imati pomoć mašina koje su pametnije od nas. A pitanje je: da li je to zastrašujuće ili je uzbudljivo? Ja mislim da je uzbudljivo, zato što će te mašine raditi ono što im mi kažemo – napominje on.
– Biće pod našom kontrolom.
“Meta” je već ugradila VI u brojne svoje servise, uključujući sigurnost, bezbednost i moderaciju sadržaja, a biće još dublje ugrađena u aplikacije zasnovane na proširenoj i virtuelnoj stvarnosti koje kompanija planira u budućnosti, kaže Lekun.
Jednog dana svako će moći da ima pristup asistentima na bazi VI koji će im pomagati u upravljanju svakodnevnim obavezama.
– Svako će imati interakcije s digitalnim svetom uz posredovanje sistema veštačke inteligencije. Drugim rečima, više nećemo koristiti pretraživače – kaže on.
