Somborski kraj je na kulturnoj mapi Srbije i regiona od davnina pozicioniran kao grad u kome se na najvišem mogućem nivou neguju kultura i umetnost. U očuvanju i baštinjenju tradicije i običaja ovog kraja oduvek je prednjačila muzika i somborski muzičari. Bili su to najpre gajdaši i tamburaši tokom 18. i 19. veka, a novo vreme, naročito posleratno, tokom pedesetih i šezdesetih godina, donelo je u Sombor „novi talas“, pa su na površinu isplivali talenti rokenrol žanra, a popularna kultura doživela je ozbiljnu ekspanziju. Muzičari iz Sombora, svoju umešnost i talenat dokazali su ne samo pred domaćom, nego veoma često i pred inostranom publikom, a pečati koje su oni ostavili u ovom gradu, nemerljivi su za kulturnu istoriju grada. U svrhu očuvanja muzičke tradicije, organizuju se brojne manifestacije, na kojima Somborci i njihovi gosti mogu da uživaju kako u tradicionalnom, tako i u modernom zvuku. Poslednjih godina, Sombor je dobio još jednu značajnu muzičku manifestaciju, kakvu je odavno zaslužio. Naime, krenuvši od ideje da je svaka vrhunska umetnost najpre krenula sa ulice, u Somboru je osnovana, po uzoru na novosadsku, manifestacija „Veče uličnih svirača“.
Tokom ove godine, manifestacija „Veče uličnih svirača“ doživela je svoje treće izdanje. Na deset somborskih balkona u ulici Kralja Petra I, nastupilo je preko 30 umetnika koji su izvodili numere raznih žanrova. Somborci su uživali kako u zvucima klasične muzike, tako i u modernoj pop-rok muzici, a osim muzičara, na Glavnoj ulici mogli su se sresti sa drugim umetnicima, kao što su štulaši i ljudi statue. Somborska publika, kojoj su kulturna dešavanja vekovima deo svakodnevnog života, i ovu manifestaciju prigrlila je kao autentično svoju i sa njom se sjedinila toplog avgustovskog predvečerja.
Borislav Beljanski, direktor Festivala „Veče uličnih svirača“ u Novom Sadu i Somboru, ne krije reči hvale o uspešnosti i dobrom prijemu ovog Festivala kod učene somborske publike.
„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je Sombor grad, evo treća godina gde se družimo zajedno i gde Festival se polako, postepeno, sigurno, kvalitetno i dobro razvija. Hvala somborskoj publici, koja je posetila ove tri godine Festival i već otprilike primila da je ovo dobar Festival i da ovde ima muzike, veselja, da ovde ima iskrenosti, da ima umetnosti, to je za svaki Festival, naravno, značajno. Trudićemo se sledeće godine da bude što veći i što bolji Festival, i svake godine što više, i da ne traje samo jedan dan, nego da traje više dana“.
View this post on Instagram
A, na pitanje šta su sinonimi za Sombor, Beljanski, čini se, nema dilemu.
„Sombor je apsolutno grad kulture. To nedvojbeno mogu da kažem. Pored svih lepih slikara, muzeja, svega što imate u Somboru, učiteljsku školu, Fakultet sada i tako dalje, ona jeste na mapi kulture cele Srbije sigurno, a i šire gledajući istoriju samog Sombora“.
David Kecman Dako, književnik, esejista, novinar i publicista, hroničar savremenog Sombora i nosilac nagrade „Zlatno pero Ravangrada“, o baštinjenju tradicije i kulture u Somboru govori kako drugačije nego – poetično.
„Kako Novi Sad stoji sa značenjem srpske Atine, tako se i za Sombor može reći da je srpska Sparta. Sombor je grad duhovnosti. Sombor je grad koji ima najlepše gradsko jezgro. U prečniku od 200 metara, nalaze se najznačajnije institucije kulture. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, koja sa svojim odeljenjima u 15 sela somborske opštine ima preko 400.000 knjiga i periodičnika. Tu je i Gradski muzej, po starini drugi u Vojvodini, odmah iza vršačkog Muzeja. Tu je somborsko Narodno pozorište, zaista, zasigurno jedno od najboljih pozorišta u regionu, a ne samo na prostoru bivše Jugoslavije. Tu je i somborska Muzička škola, koja je davno, davno osnovana, i potpisano njeno osnivanje rukom Branislava Nušića. Ovde ima nečega i od velegradske atmosfere, ali za razliku od velegrada, ovde nema buke, ovde nema gužve. Ovde je u roku od pola sata moguće prisustvovati divnom Festivalu uličnih svirača, u centru Sombora sad sam odgledao utakmicu bič-voleja, volim odbojku. A potom šetam dugo, dugo, i na taj način bistrim se od svega što opterećuje mene kao čoveka, koji i dan danas neprestano i stvara i sanja“.
Da oni koji vode Grad prepoznaju značaj očuvanja kulturnog duha somborskog kraja, govori u prilog i teza da se daje nesebična kako finansijska, tako i tehnička podrška održavanju kulturno-umetničkih manifestacija. Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, na Festivalu „Veče uličnih svirača“ naveo je da će Grad težiti da se ova manifestacija ustali i postane jedna od tradicionalnih, kojih Sombor ima u velikom broju. Uočio je, takođe, da je ona po mnogo čemu jedinstvena.
„Ova manifestacija pre svega okuplja muzičare, plesače, akrobate, pozorišne trupe i ono što je najbitnije, da ova manifestacija predstavlja jednu radionicu na otvorenom, gde svi učesnici, umetnici i publika, su ravnopravni učesnici ove manifestacije. Planiramo da sledeće godine ovu manifestaciju još više nadogradimo i upotpunimo novim sadržajima“.
Muzika je odnegovala generacije i generacije Somboraca i očuvala kulturne različitosti svih naroda koji nastanjuju ovaj kraj, a svoje mesto u kulturnom životu grada zasigurno će još dugo imati u istom ritmu. Somborom odjekuju pesme na srpskom, mađarskom, hrvatskom, hebrejskom, engleskom i svim drugim svetskim jezicima, a stanovnici Sombora pevaju ih sve jednim glasom. To je ono po čemu je Sombor oduvek bio autentičan – prigrlio je svakoga i sa svakim je našao zajednički jezik. Ili pesmu.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
