Nivo vitamina D u krvi povezan je sa krvnim pritiskom, utvrdila su dva nedavna proučavanja, objavljena u časopisu PubMed.
Izgleda da je u današnje vreme vitamin D jedan od najviše proučavanih i testiranih. Interesantno je da mnogi smatraju da to i nije pravi vitamin. Neki smatraju da je to pre prohormon, prethodnik stvaranja hormona u žlezdama sa unutrašnjim lučenjem.
Neki drugi, opet, mišljenja su da je to prehormon koji se može konvertovati u neki hormone. Mali broj ga naziva baš “hormonom”, dok ga većina ipak naziva vitaminom, naprosto zato što se dobija iz spoljašnjih izvora, a njegov manjak dovodi do bolesti. (1)
Proces metabolisanja sunčevih UVB zraka, pa čak i suplemenata, u finalni proizvod, vitamin D, prolazi kroz faze koje donekle daju za pravo svakoj od navedenih tvrdnji.
Ono što je suštinski važno jeste sledeće: bilo vitamin D koji se sintetiše prilikom izlaganja suncu, bilo suplementi vitamina D3, neophodni su da se održi dovoljan nivo vitamina D3 u krvi da bi se sprečile, pa čak i izlečile, mnoge bolesti.
Nivoi vitamina D, srce i hipertenzija
Dva proučavanja sprovedena su nedavno u Turskoj, na dva razna instituta, na kardiološkim odeljenjima, i objavljena ove godine u PubMed, ove godine. Ispitanici su bili osobe sa dijagnostikovanom hipertenzijom, odnosno visokim krvnim pritiskom. Radilo se uglavnom o starijim osobama u proseku oko 63 godine (u rasponu od 10 godina manje ili više).
Podeljeni su u dve grupe da bi se uporedili oni čiji je nivo vitamina D u krvi bio iznad normale, sa onima čiji je nivo bio ispod normale (uzet je američki standard, 30ng/l)
Nakon što je izmereno nekoliko pokazatelja kod osoba sa visokim i niskim nivoom vitamina D, utvrđeno je da vitamin D doprinosi: smanjenju upala kardiovaskularnog sistema, smanjenju stezanja arterija i smanjenju stezanja leve srčane pretkomore među pacijentima kojima je nedavno dijagnostikovana hipertenzija.
Zaključak? Ako imate povišen pritisak, više izlaganja suncu u bezbednom periodu (do 10 ujutru u posle 18 po podne) koje bi dovelo do većeg sintetisanja vitamina D moglo bi da pomogne očuvanju kardiovaskularnog zdravlja i da pomogne da se izbegne srčani udar.
Koliko je vitamina D potrebno
Iako zvanična preporuka nivoa vitamina D u krvi iznosi 30ng/l (30 nanograma po litru), eksperti za vitamin D iz oblasti komplementarne medicine smatraju da bi trebalo da bude skoro dvostruko viši – oko 50ng/l. Oni čak smatraju još više nivoe, nivoe između 50 ng/l i 80ng/l, optimalnim za održavanje opšteg zdravlja i postizanje otpornosti na bolesti.
Šta utiče na sintezu vitamina D? Važan faktor je boja kože. Što vam je koža tamnija, to duže morate da se izlažete suncu da bi došlo di sinteze vitamina D.
Drugi faktor je mesto gde živite. Što ste bliže ekvatoru, to više sunca u proseku dolazi do kože. Ako ste u umerenom pojasu, verovatno će vam biti potrebni suplementi vitamina D tokom zime, a to je pogotovo slučaj ako živite u severnim krajevima.
Koliko suplemenata uzimati kad nema sunca? Zvanična preporuka je 600 IJ (internacionalnih jedinica) dnevno. Ali, mnogi praktičari komplementarne medicine preporučuju zntano više, oko 2000 IJ, a neki čak idu i do 10000 IJ (4)
Nemojte uzimati suplemente vitamina D2, to je sintetički vitamin. Uzimajte vitamin D3, koji sadrži holekalciferol. Najčešće se dobija iz vune ovaca, od masne supstance lanolina, kojas je već počela da sintetiše vitamin D. Drugim rečima, to je epidermalni holesterol sa polusintetisanim vitaminom D što će se dovršiti u organizmu kad uzmemo supplement.
Doziranje, pa čak i sunčanje, zavisi od starosnog doba. Kod starijih jetra i bubrezi mogu biti manje efikasni u pretvaranju holekalciferola u vitamin D.
Kako da znate koliki je vaš nivo vitamina D u krvi? Postoje laboratorijske analize kojima se to može utvrditi, pa se konsultujte sa vašim lekarom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
