Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Vladavina Elizabete II: Lice monarhije koje se neprestano menjalo

Kraljica Elizabeta II

Tokom kraljičine vladavine desile su se neke do tada neviđene promene u odnosima između monarhije i naroda.

Velika snaga Elizabete Druge bila je u tome što je prepoznala važnost reformi i, uz jedan ili dva izuzetka, imala osećaj za revoluciju u društvu koja se odigravala ispred kapije njene palate.

Rođena je u doba pokornosti i stroge dvorske etikecije, koja je više pripadala 19. nego 20. veku.

Uprkos previranjima i razaranjima koje je za sobom ostavio Prvi svetski rat, britansko društvo su i dalje u velikoj meri definisali bogatstvo i klasa.

Pravila koja upravljaju kraljevskim ponašanjem i odnosi krune prema spoljnom svetu bili su strogi i naizgled nepromenljivi.

U vreme kad je ona preuzela presto, veliki delovi svetske mape bili su i dalje obojeni crvenim.

Zaostavština Imperije bila je fatalno oštećena, ali ne i do kraja uništena, u Drugom svetskom ratu.

Ona se popela na presto kao samouverena mlada žena, u oštrom kontrastu sa gotovo univerzalno sredovečnim muškim klubom, i kod kuće i u inostranstvu.

Pričalo se o Elizabetanskom dobu, kako ga je nazvao ser Vinston Čerčil, koje je išlo ruku pod ruku sa podizanjem dosadnog vela sa posleratnog asketizma.

Monarhija i njena budućnost delovali su bezbedno i neupitno.

Svaka kritika marginalnih grupa kao što su republikanci ili anti-monarhisti ostala je čvrsto na periferiji političkih zbivanja.

Nemoguće

Ali 1957, pokrenuta je javna rasprava o ulozi krune u savremenom društvu, a potekla je iz najneočekivanijeg izvora – od torijevskog naslednog poslanika.

Lord Altrinkem, koji se kasnije odrekao titule da bi postao običan Džon Grig, napisao je članak u National and English Review, specijalizovanom časopisu sa zanemarljivim tiražom.

U njemu je on govorio o “žalosno neodgovarajućoj obučenosti” mlade Kraljice za taj posao, njen stil obraćanja nazvao je “gnjavažom” i rekao da njena ličnost odaje utisak “uobražene školarke”.

Monarhija, tvrdio je on, mora da se suoči sa “naizgled nemogućim zadatkom da bude istovremeno obična i izuzetna”.

Halabuka koja je usledila posle objavljivanja članka otkrila je mnogo toga o različitim stavovima u društvu o stilu monarhije.

Altrinkem je tvrdio da je njegov članak nastao “ni iz kakvog drugog motiva već iz želje da služi monarhiji, da je osnaži i omogući joj da preživi”.

“To je suviše dragocena institucija da bi se zapostavila.”

Pozivi na “istinski besklasni dvor za sve ljude” i njegovi strahovi povodom obrazovanja princa Čarlsa isprva su bili zagušeni talasom pro-monarhističkog sentimenta.

Ismevana

Samog Altrinkema na ulici je napao pripadnik Lige lojalista imperije, dok je izlazio iz televizijskog studija.

Ali njegov članak naveo je ljude da počnu da preispituju do tada rigidnu strukturu koja je vladala zemljom.

Lude šezdesete najavile su dolazak nove ere.

Mladi, od kojih se do tada očekivalo da uglavnom budu vidljivi ali ne i glasni, počeli su da se izražavaju kroz modu, način života i muziku.

Emisije kao što su “To je bila nedelja kad je” nemilosrdno je ismevala velikane, dok je skandal koji je pratio aferu Profjumo načinio ljude ciničnim prema establišmentu.

Ni monarhija nije bila imuna na sve to.

Kraljica je reagovala na te kritike na dva fronta.

Kao prvo, najšira kraljevska porodica počela je da igra sve važniju ulogu u britanskom životu.

Turneje, kraljevske posete i često prisustvovanje javnim događajima pokazali su jednu vitalniju i angažovaniju monarhiju.

Kao drugo, kraljičina uloga na čelu Komonvelta postala je sve važnija kako je sve više bivših kolonija počelo da stiče nezavisnost.

Narušena mistika

Česte su bile kraljevske posete i davno etabliranim i novim zemljama Komonvelta, a kraljica je uložila poseban napor da podstakne na dijalog i bilateralne odnose između njenih bogatijih i manje razvijenih članica.

U junu 1969, revolucionarni otvoreni televizijski dokumentarac BBC-ja prosto naslovljen Kraljevska porodica, potpuno je preokrenuo način na koji su ljudi doživljavali svog monarha.

Kraljica je mogla da se vidi u poslu i igri; kako drži audijenciju u Bakingemskoj palati, sreće strane dostojanstvenike i opušta se sa porodicom u Balmoralu, uključujući upečatljivu ali donekle izveštačenu scenu na porodičnom roštilju.

Ali ova veća pristupačnost nije bila po svačijem ukusu.

Neki dvorjani i savetnici smatrali su da se, dajući veći pristup medijima, narušava ključni element kraljevske porodice – njena mistika.

Ova nova otvorenost dugovala je mnogo ujaku vojvode od Edinburga, lordu Mauntbatenu od Burme.

Njegov stav prema načinu na koji kraljevska porodica treba da se razvija nazvan je “mauntbatenizam”, što je kraljičin biograf efektno definisao kao “svesno i ubedljivo udvaranje javnom mnjenju”.

Događaji kao što Investitura princa od Velsa u zamku Kernarfon 1969. godine i Srebrni jubilej 1977. trebalo je da pokažu da je monarhija deo naroda.

Dostojanstvo

Oni su bili, u najvećoj meri, uspešni, iako je određeni broj velških nacionalista jasno stavio do znanja da se žestoko protivi prvom događaju.

Otvorenost je išla ruku pod ruku sa promenama u finansijskim poslovima Kraljevske porodice.

Građanska lista, novac koji Parlament izdvaja direktno za monarhiju, skresana je, kraljica je počela da plaća porez na prihod od investicija, a uvedena su i drastična smanjenja troškova u njenom domaćinstvu.

Nažalost, neki od pripadnika mlađih generacija kraljevske porodice nisu uradili mnogo na očuvanju dostojanstva monarhije.

Troje od kraljičine četvoro dece doživelo je raspad braka, a događaji kao što su To je kraljevski nokaut dodatno su erodirale simpatije javnosti prema vladajućoj klasi.

Posle neprimerene javne svađe oko toga ko treba da plati za štetu od požara u zamku Vindzor, kraljevska porodica je odlučila da da vlastiti doprinos raspravi o modernizaciji.

Grupa “Put napred”, koja se sastoji od članova kraljevske porodice i viših dvorjana, počela je da se sastaje dvaput godišnje.

Kritičari

Između ostalog, grupa je raspravljala o budućnosti monarhije, kraljevskih finansija i, naprosto, kako da budu korak ispred javnog mnjenja.

Ali iako je pokušala da zadrži prst na pulsu nacije, kraljevska porodica je bila zatečena reakcijom na smrt Dajane, princeze od Velsa, u avgustu 1997.

Kraljica, na tradicionalnom letnjem raspustu na porodičnom imanju Balmoral u Škotskoj, kritikovana je što se nije vratila u Londonu ili odala javnu poštu otuđenoj snaji.

Ono što njeni kritičari nisu shvatili je da je kraljica, kao brižna baka, smatrala da je bolje da zadrži Dajanine mlade sinove daleko od žiže javnosti kako bi mogli da tuguju u miru i privatnosti porodice.

Veliki broj ljudi napustio je tradicionalnu britansku rezervisanost sa kojom je ona odrasla u korist gotovo histeričnog ispoljavanja ožalošćenosti.

Nakon emocionalne novinske kampanje u tabloidima, kraljica se jeste vratila u London, gde je održala do tada neviđeno televizijsko obraćanje uživo, odavši poštu bivšoj snaji.

Na prelasku u novi vek, promene u stilu monarhije samo su se nastavljale.

Naklonost

Usledili su tematski dani – posvećeni poslovanju, medijima i umetnosti – uključujući neformalne posete Gradu i snimanju BBC sapunice Priče iz predgrađa (EastEnders).

Rođena je jedna “osećajnija” kraljevska porodica, koja je bolje osluškivala raznovrsne britanske kulture i veroispovesti.

Možda najbolji barometar uspeha ove strategije bilo je iskazivanje javne podrške tokom proslave Zlatnog jubileja 2002. i Dijamantskog jubileja deset godina kasnije.

Milioni su se pojavili u obe prilike dok je kraljica putovala po Velikoj Britaniji, a naklonost prema monarhu bila je očigledna.

U vreme rođenja njenog praunuka, princa Džordža od Kembridža 2013, bilo bi hrabro da bilo koji komentator koji bi se kladio da ovaj na kraju neće naslediti presto koji se, još jednom, doživljavao kao bezbedan.

Kraljica je opisala 2019. kao posebno “burnu” godinu: muž joj je učestvovao u saobraćajnoj nesreći, vojvoda od Jorka primoran je da se povuče iz javnog života, a princ Hari očigledno je želeo da se oslobodi okova kraljevskog života.

Ali kakve god promene da su se desile u komplikovanim odnosima između monarhije i naroda, bilo je očigledno da je javna podrška kraljici i dalje snažna.

Za mnoge je ona ostala konstanta i umirujuće prisustvo u Britaniji koja se promenila do neprepoznatljivosti otkako se popela na presto.

Uz podršku vojvode od Edinburga – koji je umro u 99. godini 2021. – britanski monarh koji je proveo najviše vremena na vlasti u istoriji izgleda da je uspešno sproveo uvaženi brod monarhije, neokrnjen i bezbedan, u 21. vek.

Tagovi:
Pročitajte još: