Ministarka poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković je izjavila da je cilj akcije “Ne pali strnjiku” podizanje svesti poljoprivrednika o tome da nema razloga za paljenjem strnjike, te da postoje bolji i efikasniji načini.
“Prema poslednjim informacijama, 49 prijava je napisano do 16:30 za svega nekoliko sati. Nije akcenat na tim prijavima, već na podizanju svesti. Sa nama su danas i ljudi iz MUP-a, jer bez njih definitivno ne bismo uspeli da ovu akciju ovako brzo sprovedemo u jednom danu. Tu je i Sektor za vanredne situacije koji nam je izašao u pomoć, kao i saobraćajna policija. Uz njihovu pomoć smo uspeli da napravimo 53 ekipe na terenu. Ovo ćemo uraditi u celoj Srbiji”, rekla je Tanasković za Tanjug povodom zajedničke akcije poljoprivredne inspekcije i Sektora za vanredne situacije u okviru projekta “Ne pali strnjiku”.
Ona je dodala da ne treba paliti strnjiku, pogotovo ako se govori o bezbednost i ekologiji.
“Mi, ministarstvo zaštite životne sredine, ministarstvo građevine i ministarstvo poljoprivrede, pokušali smo zajedno da podižemo svest akcijom ‘Ne pali strnjiku’ koju smo sprovodili pre ovog perioda kada ljudi počinju da je spaljuju. Ali kao da ništa nismo uradili. Čini se da svake godine ima više zapaljenih njiva nego ikada, a 2022. godine je bilo 15.000 požara na otvorenom. To je zabrinjavajuća cifra i moramo, kao država, nešto da uradimo po tom pitanju”, poručila je Tanasković, dodavši da se neretko dešava da gore kuće i štale, a da je sve krenulo od njive.
Dodala je da se protiv onih koji pale strnjiku podnose prekršajne prijave, kao i da one mogu biti poslate u pasivu na tri godine.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić rekao je da je MUP zadovoljan zbog značajnog smanjenja broj požara, kako na građevinskim objektima, tako i na otvorenom.
Prema njegovim rečima, ove godine je bilo 16.673, a prošle godine, u istom periodu, 21.127 požara.
“Što se tiče požara na otvorenom, ove godine je registrovano 9.888, a prošle godine za isti period 13.803. Ali primetili smo da u prvih 14 dana oktobra drastično i neverovatno skače broj požara na otvorenom”, rekao je Čaušić za Tanjug.
On je istakao da, upravo zbog toga, učestvuje u akciji pojačanog inspekcijskog nadzora paljenja strnjike.
“Osnovni cilj je spasiti ljudski život, a pogotovo Sektor za vanredne situacije nema intenciju da mu represivne mere budu prve. Međutim, mi smo danas u 11:33 u Rači imali slučaj da je lice zapalilo biljne ostatke, požar se proširio i ono je sa teškim povredama prebačeno u bolnicu. Brzom intervencijom Vatrogasno-spasilačke brigade Kragujevac spasena mu je kuća. Mogao je da izgubi i kuću i svoj život”, naveo je Čaušić.
On je napomenuo da paljenje vatre vrlo brzo preraste u nekontrolisani požar koji može da dovede do katastrofe, dodavši da od 9.888 požara na otvorenom ove godine, oko 9.700 ih je izazvano ljudskom nepažnjom.
Čaućić je naveo da je za paljenje strnjike, smeća ili biljnih ostataka propisana kazna od 10.000 dinara za fizička lica, odnosno od 300.000 do milion dinara za pravna lica.
Dodao je da je u današnjoj akciji učestvovalo 109 pripadnika Sektora za vanredne situacije, 24 službenika policije, 43 ekipe, 45 vozila i dve bespilotne letelice.
