Kada ste novopečeni roditelj, brine vas toliko toga – da li je beba dovoljno jela, da li je boja njene stolice normalna, zašto plače, da li spava premalo ili previše… Spisak je podugačak, a jedna od stvari koja roditelje ponekad zabrine je često kijanje – odmah posumnjaju na prehladu.
Međutim, ne treba da brinete jer kijanje nije uvek simptom prehlade.
Zašto bebe kijaju
Postoji više razloga zašto bebe tako često kijaju. Prvo što treba da znate je da je to zdravo jer je znak da njihov nervni sistem radi dobro, pošto je kijanje zapravo refleks koji kontroliše nervni sistem.
Dakle, ovaj refleks je kod beba sličan kao i kod odraslih, dešava se usled iritacije nazalni tj. nosnih kanala, piše healthline.com. Ovaj refleks mališani zadržavaju i kada odrastaju – svakome je potrebno da ponekad kine.
Novorođenčad, istina, kijaju češće jer su njihovi nosni kanali manji nego kod odraslih, pa im je potrebno da češće na ovaj način praktično očiste svoje kanale. Bebe kijanjem izbacuju sve iz nosa – od mleka koje tu dospe, preko sekreta, pa čak i sitnih čestica prašine koje udahnu. Imajte na umu da deca do šest meseci dišu isključivo na nos, pa im i ta najmanja čestica smeta u nosiću.
Kijanje za bebe nije samo kijanje
To što novorođenče češće kija, ne znači da je prehlađeno, iako mnogi roditelji to pomisle. Oni kijanje koriste kao prirodni odbrambeni mehanizam protiv raznih klica i bakterija sa kojima dolaze u kontakt kada izađu iz maminog stomaka.
Kada je kijanje znak infekcije
Dakle, u najvećem broju slučajeva, kijanje nije znak prehlade niti bilo kakve infekcije, ali ako beba baš često kija i ima još neke od sledećih simptoma, najbolje je da je odvete kod lekara:
kašalj
poteškoće u disanju
odbija da jede
veoma je umorna
ima temperaturu višu od 37,5 stepeni Celzijusovih.
Dakle, uglavnom nema potrebe da brinete zbog bebinog kijanja, ali ako se uz to jave i curenje iz nosa, povišena temperatura, to onda može biti znak neke infekcije. Svakako, ako ste zabrinuti ili niste sigurni da li je u pitanju “normalno” kijanje ili infekcija, najbolje je da razgovarate sa pedijatrom.
