Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedeljak da su SAD i Ukrajina jedinstvene u podršci Sporazumima iz Minska kao koraku napred u rešavanju sukoba.
Dok se svetski lideri bore da pronađu diplomatsko rešenje koje bi smirilo tenzije između Rusije i Ukrajine, razgovori se polako okreću ka Sporazumu iz Minska iz 2015. godine.
Sporazum, drugi te vrste, sklopljen je u beloruskoj prestonici u pokušaju da se okonča tada krvavi desetomesečni sukob u istočnoj Ukrajini.
Ali Minsk Dva nikada nije u potpunosti sproveden, a neka ključna pitanja još uvek nisu rešena.
Redak sastanak ruskih, ukrajinskih, nemačkih i francuskih lidera u februaru 2015. godine imao je za cilj da donese mir u oblastima Ukrajine koje su godinu dana ranije zauzeli proruski separatisti. Te oblasti, u ukrajinskom regionu Donbas, postale su poznate kao Luganska Narodna Republika (LNR) i Donjecka Narodna Republika (DNR). Ukrajinska vlada u Kijevu tvrdi da su ta dva regiona zapravo pod ruskom okupacijom.
Još jedan od ciljeva ovih razgovora bio je rad na pronalaženju političkog rešenja koji bi smirio situaciju u regionu.
Rezultat ovih pregovora bilo je Sporazum Minsk Dva koji su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, separatistički lideri i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Nakon toga on je usvojen rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Uslovi Sporazuma
Prekid vatre. U februaru 2015. godine još uvek su se u nekim oblastima vodile teške borbe između ukrajinskih snaga i pobunjenika koje podržava Rusija, pri čemu su Ukrajinci imali velike gubitke.
Ključni uslovi Sporazuma podrazumevali su da OEBS, bezbednosna organizacija od 57 članova koja takođe uključuje SAD i Kanadu, nadgleda linije fronta, kao i pokretanje dijaloga o lokalnim izborima u oblastima koje su okupirali proruski pobunjenici.
Među bitnim odrednicama su i obnavljanje ekonomskih i socijalnih veza između dve strane, kako bi se, na primer, isplaćivale penzije.
Takođe, prema Sporazumu ukrajinska vlada ponovo je počela da kontroliše granicu sa Rusijom, a zahtevala je i povlačenje svih stranih snaga i plaćenika.
Zahtevana je i ustavna reforma koja bi obezbedila izvesnu autonomiju regionima istočnog ukrajinskog regiona Donbasa koji više nisu pod kontrolom centralne vlade.
Šta se dogodilo nakon potpisivanja?
Najgore borbe su zaustavljene, a posmatrači OEBS-a su stigli. Do danas, OEBS patrolira linijama fronta i izveštava o kršenju primirja duž granice. Međutim, ima mnogo manje borbi i manje žrtava nego tokom 2014. i 2015. godine. Iz te perspektive, dogovor je, bar delimično, ispunjen.
Ipak, u Ukrajini ima 1,5 miliona interno raseljenih lica, a skoro 14.000 ljudi je poginulo u sukobu, piše CNN.
U čemu je kvaka?
Sporazum iz Minska je smišljen na brzinu. Rusija je bila potpisnica, ali njena uloga u sukobu nije bila priznata. Reč “Rusija” se ne pojavljuje nigde u tekstu Sporazuma. To je omogućilo Kremlju da tvrdi da je on samo posmatrač i da je potrebno postići sporazum između ukrajinske vlade i pobunjenika na istoku zemlje, uprkos dokazima koji ukazuju da Rusija podržava separatiste. Kijev, u međuvremenu, odbija da direktno razgovara sa pobunjenicima.
Još jedan problem je jezik Sporazuma koji je neprecizan. Rusija i Ukrajina na različite načine tumače politički plan i program Sporazuma. Tako Ukrajina želi prvo da povrati kontrolu nad svojom međunarodnom granicom pre nego što se održe lokalni izbori u oblastima pod kontrolom pobunjenika.
Takođe Kijev želi da ruske snage odu. Rusija, naravno, kaže da njihovih trupa nema u oblastima koje kontrolišu pobunjenici.
Moskva, sa druge strane želi izbore dok je region još pod kontrolom separatista i pre nego što ukrajinske vlasti povrate kontrolu nad granicom.
Napori zapadnih diplomata da zatvore ovaj začarani krug još uvek nemaju efekta.
Koji su drugi problemi?
Status područja Donbasa pod kontrolom pobunjenika nikada nije definisan.Stav Kijeva je da region treba da ima istu autonomiju kao i drugi ukrajinski regioni, u okviru federalne strukture.
Moskva ukazuje na jedan termin u Sporazumu iz Minska koji se odnosi na poseban status određenih oblasti donjeckog i luganskog regiona i tumači ga kao omogućavanje ovim regionima da, između ostalih prednosti, imaju sopstvene policijske snage i pravosudni sistem.
Bilo koja ukrajinska vlada koja bi pristala da Donbasu da poseban status najverovatnije ne bi preživela bes javnosti. još 2015. godine, tadašnji ukrajinski predsednik Petro Porošenko izneo je ustavne amandmane o decentralizaciji kojima su se oštro usprotivile ukrajinske nacionalističke grupe. U neredima u Kijevu tada su poginula tri policajca.
Zašto je Putinu ovaj Sporazum toliko važan?
Ako se Sporazum tumači u korist Moskve, to je potencijalno način na koji Rusija može da zadrži svoj uticaj u Ukrajini za i preko proruskih grupa u Donbasu. To bi Rusiji dalo mogućnost da kontroliše teritoriju, bez njene aneksije, kao što su uradili sa Krimom 2014. godine, i da ima pravo glasa u nacionalnim poslovima Ukrajine.
Ono što dodatno komplikuje stvar je to što je Rusija izdala pasoše stotinama hiljada stanovnika Donbasa. To bi takođe moglo da Rusiji da ulogu u ukrajinskom parlamentu preko njenih zastupnika i šansu da izbaci iz koloseka svaki dalji pokušaj Ukrajine da se pridruži NATO ili Evropskoj uniji. Ovo je zapravo ključni zahtev za koji Rusija kaže da mora biti ispunjen kako bi se smirile trenutne tenzije.
U zavisnosti od toga kako su izbori organizovani, ljudi sa ruskim državljanstvom i svi oni kojima je amnestijom ukinuta kazna za ubijanje Ukrajinaca, mogli bi da završe u ukrajinskom parlamentu. To bi dodatno destabilizovalo ovu zemlju, koja je već u teškoj situaciji.
Kakav je stav svetskih lidera?
Francuski predsednik Emanuel Makron smatra da Sporazum iz Minska ima najviše šansi da smiri sukob. Posle razgovora sa Putinom, Makron je rekao da je zajednička odlučnost da se sprovede Sporazum iz Minska, jedini način koji omogućava da se izgradi mir i stvori održivo političko rešenje.
On je rekao da je tokom svojih sastanaka uspeo da dobije veoma jasnu i eksplicitnu obavezu od predsednika Putina i Zelenskog da se obavežu na sprovođenje Sporazuma iz Minska, ali nije izneo dalje detalje.
Rusija je ove njegove izjave kasnije demantovala.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u ponedeljak da su SAD i Ukrajina jedinstvene u podršci Sporazumima iz Minska kao koraku napred u rešavanju sukoba. Ali on je takođe nagovestio da sam Sporazum nije rešenje na jednom mestu, ističući izazove koje sporazum predstavlja.
– Sporazum iz Minska ne navodi redosled koraka koje strane treba da preduzmu – rekao je Blinken.
On je dodao da je Ukrajina je tome pristupila u dobroj veri.
– Do danas nismo videli da je Rusija učinila isto – rekao je Blinken.
Preuzeto: telegraf.rs
Foto: Shutterstock
