U Sjedinjenim Američkim Državama danas se obeležava 21. godišnjica od kada su islamski teroristi oteli četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u savremenoj istoriji. Predsednik SAD Džozef Bajden obratiće se tim povodom i položiti venac kod Pentagona, saopštila je Bela kuća, preneo je AP.
Prva dama Džil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju leta 93 u Šenksvilu, u Pensilvaniji, a potpredsednica Kamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar.
U utorak 11. septembra 2001. godine, napadači samoubice oteli su američke putničke avione i udarili njima u dva njujorška nebodera, ubivši hiljade ljudi.
Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je BBC.
Četiri aviona koja su letela nad istočnim delom Sjedinjenih Američkih Država istovremeno je oteo mali tim otmičara.
Oni su zatim upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili kako bi udarili u zgrade simbole Njujorka i Vašingtona.
Prvi je udario u Severnu kulu u 8.46 časova po istočnom vremenu, drugi je udario u Južnu kulu u 9.03 sati.
Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i obavivši čitav grad gustim dimom.
Za manje od dva sata, obe kule od 110 spratova srušile su se u ogromnom oblaku dima.
U 9.37 časova, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona – ogromnog sedišta američke vojske nadomak Vašingtona, glavnog grada države.
Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji u 10.03, nakon što su putnici pružili otpor.
Veruje se da su otmičari nameravali da napadnu zgradu Kapitola u Vašingtonu.
Sveukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku.
Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona, u Kulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi na licu mesta ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 ljudi.
Među stradalima i dvojica Srba
U udaru na kule “bliznakinje” stradala su i dvojica Srba – Vladimir Tomašević i Bojan Kostić. Mediji su tada izveštavali i o još jednoj srpskoj državljanki, koja je izbegla tragediju jer je kasnila na posao.
Vladimir Tomašević rođen je 25. januara 1965. na Kosovu i Metohiji. Kao četvorogodišnji dečak sa roditeljima i mlađom sestrom Jelenom preselio se u Beograd, gde je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Vladimir je bio jedan od 24 kanadskih državljana koji su poginuli 11. septembra u terorističkim napadima na SAD.
Nikada pre toga nije bio u Njujorku, u koji je otišao da bi prisustvovao poslovnoj konferenciji.
Posmrtni ostaci Vladimira Tomaševića stigli su iz Njujorka posle sedam godina, a porodica je odlučila da sahrana bude obavljena na godišnjicu terorističkih napada na Topčiderskom groblju u Beogradu.
Pored Vladimira Tomaševića, u terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine, nastradao je još jedan Srbin – Bojan Kostić.
On se u trenutku prvog udara otetog aviona na Svetski trgovinski centar nalazio na 104. spratu u kancelarijama čuvene brokerske kompanije “Kantor Ficdžerald”.
Minut posle strahovite eksplozije Bojan je telefonom pozvao svoju verenicu Šveđanku Suzan i mirnim glasom joj ostavio poruku na sekretarici: “Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo”.
Njegovo telo nikada nije pronađeno, a on je, sa još hiljadama nestalih u ruševinama STC, proglašen mrtvim.
Bojan Kostić je rođen 1968. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Kao jedan od najtalentovanijih omladinaca u košarkaškoj školi “Partizana” dobio je stipendiju na Univerzitetu Ajova, gde je jednu sezonu igrao košarku i školovao se, ali onda se teško povredio i morao da završi sportsku karijeru.
Najmlađa stradala imala dve godine, a najstariji 82
Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Kristina Li Henson, koja je umrla u jednom od aviona sa roditeljima Piterom i Sju.
Najstariji je bio 82-godišnji Robert Norton, koji je bio u drugom avionu sa suprugom Žaklinom, sa kojom je putovao na svadbu.
Kad je udario prvi avion, procenjuje se da je u kulama bilo 17.400 ljudi.
Niko nije preživeo iznad zone udara u Severnoj kuli, ali je 18 njih uspelo da pobegne sa spratova iznad zone udara u Južnoj kuli.
Među žrtvama bilo je državljana iz 77 zemalja.
Njujork je izgubio 441 pripadnika službi hitnih intervencija.
Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama.
Napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al kaida.
Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu.
Otmice je izvelo 19-oro ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri – u avionu koji se srušio u Pensilvaniji.
Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD.
Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden.
Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.
FBI prošle godine obelodanio poverljivi dokument o 11. septembru
Američki FBI je prošle godine obelodanio poverljivi dokument u kojem se navodi da je postojala logistička podrška dvojici otmičara iz Saudijske Arabije tokom terorističkih napada 2011. godine na SAD.
Dokument navodi da su otmičari imali kontakte sa državljanima Saudijske Arabije u SAD, ali se ne pružaju dokazi da su visoki zvaničnici saudijske vlade učestvovali u zaveri, preneo je AP.
Dokumenti su objavljeni na dan kad se obeležavala dvadesetogodišnjica od napada, što je bio prvi dokument iz istrage FBI-ja koji je objavljen otkako je predsednik SAD Džozef Bajden naredio skidanje oznake “poverljivo” sa materijala koji su godinama bili nedostupni javnosti.
Na dokumentu od 16 strana nalazi se razgovor operativaca FBI sa čovekom koji je često kontaktirao sa Saudijcima u SAD koji su pomogli prvim otmičarima aviona da dođu u Ameriku, pre napada.
Nakon napada pokrenuta invazija na Avganistan
Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD Džordž V. Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al kaidu i pronašao Bin Ladena.
Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu.
Navodni planer napada od 11. septembra, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine.
Od tada ga drže u američkom pritvoru u Zalivu Gvantanamo gde još uvek čeka na suđenje.
Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti “Nulta tačka” – mesto na kom su se srušile Kule bliznakinje.
Na toj lokaciji sada se nalaze spomenik i muzej, a zgrade su ponovo podignute, ali drugačijeg izgleda.
Završena centralna građevina – Svetski trgovinski centar Jedan odnosno “Kula slobode” – još je viša (541 metar) od originalnog Severnog tornja, koji je bio visok 417 metara.
Renoviranje Pentagona potrajalo je nešto manje od godinu dana, a osoblje se vratilo u kancelarije u avgustu 2002. godine.
