Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

(VIDEO) Muzika kao deo kulturne baštine somborskog kraja

Sombor

Somborski kraj je na kulturnoj mapi Srbije i regiona od davnina pozicioniran kao grad u kome se na najvišem mogućem nivou neguju kultura i umetnost. U očuvanju i baštinjenju tradicije i običaja ovog kraja oduvek je prednjačila muzika i somborski muzičari. Bili su to najpre gajdaši i tamburaši tokom 18. i 19. veka, a novo vreme, naročito posleratno, tokom pedesetih i šezdesetih godina, donelo je u Sombor „novi talas“, pa su na površinu isplivali talenti rokenrol žanra, a popularna kultura doživela je ozbiljnu ekspanziju. Muzičari iz Sombora, svoju umešnost i talenat dokazali su ne samo pred domaćom, nego veoma često i pred inostranom publikom, a pečati koje su oni ostavili u ovom gradu, nemerljivi su za kulturnu istoriju grada. U svrhu očuvanja muzičke tradicije, organizuju se brojne manifestacije, na kojima Somborci i njihovi gosti mogu da uživaju kako u tradicionalnom, tako i u modernom zvuku. Poslednjih godina, Sombor je dobio još jednu značajnu muzičku manifestaciju, kakvu je odavno zaslužio. Naime, krenuvši od ideje da je svaka vrhunska umetnost najpre krenula sa ulice, u Somboru je osnovana, po uzoru na novosadsku, manifestacija „Veče uličnih svirača“.

Tokom ove godine, manifestacija „Veče uličnih svirača“ doživela je svoje treće izdanje. Na deset somborskih balkona u ulici Kralja Petra I, nastupilo je preko 30 umetnika koji su izvodili numere raznih žanrova. Somborci su uživali kako u zvucima klasične muzike, tako i u modernoj pop-rok muzici, a osim muzičara, na Glavnoj ulici mogli su se sresti sa drugim umetnicima, kao što su štulaši i ljudi statue. Somborska publika, kojoj su kulturna dešavanja vekovima deo svakodnevnog života, i ovu manifestaciju prigrlila je kao autentično svoju i sa njom se sjedinila toplog avgustovskog predvečerja.

Borislav Beljanski, direktor Festivala „Veče uličnih svirača“ u Novom Sadu i Somboru, ne krije reči hvale o uspešnosti i dobrom prijemu ovog Festivala kod učene somborske publike.

„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je Sombor grad, evo treća godina gde se družimo zajedno i gde Festival se polako, postepeno, sigurno, kvalitetno i dobro razvija. Hvala somborskoj publici, koja je posetila ove tri godine Festival i već otprilike primila da je ovo dobar Festival i da ovde ima muzike, veselja, da ovde ima iskrenosti, da ima umetnosti, to je za svaki Festival, naravno, značajno. Trudićemo se sledeće godine da bude što veći i što bolji Festival, i svake godine što više, i da ne traje samo jedan dan, nego da traje više dana“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 025.rs (@portal025.rs)

A, na pitanje šta su sinonimi za Sombor, Beljanski, čini se, nema dilemu.

„Sombor je apsolutno grad kulture. To nedvojbeno mogu da kažem. Pored svih lepih slikara, muzeja, svega što imate u Somboru, učiteljsku školu, Fakultet sada i tako dalje, ona jeste na mapi kulture cele Srbije sigurno, a i šire gledajući istoriju samog Sombora“.

David Kecman Dako, književnik, esejista, novinar i publicista, hroničar savremenog Sombora i nosilac nagrade „Zlatno pero Ravangrada“, o baštinjenju tradicije i kulture u Somboru govori kako drugačije nego – poetično.

„Kako Novi Sad stoji sa značenjem srpske Atine, tako se i za Sombor može reći da je srpska Sparta. Sombor je grad duhovnosti. Sombor je grad koji ima najlepše gradsko jezgro. U prečniku od 200 metara, nalaze se najznačajnije institucije kulture. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, koja sa svojim odeljenjima u 15 sela somborske opštine ima preko 400.000 knjiga i periodičnika. Tu je i Gradski muzej, po starini drugi u Vojvodini, odmah iza vršačkog Muzeja. Tu je somborsko Narodno pozorište, zaista, zasigurno jedno od najboljih pozorišta u regionu, a ne samo na prostoru bivše Jugoslavije. Tu je i somborska Muzička škola, koja je davno, davno osnovana, i potpisano njeno osnivanje rukom Branislava Nušića. Ovde ima nečega i od velegradske atmosfere, ali za razliku od velegrada, ovde nema buke, ovde nema gužve. Ovde je u roku od pola sata moguće prisustvovati divnom Festivalu uličnih svirača, u centru Sombora sad sam odgledao utakmicu bič-voleja, volim odbojku. A potom šetam dugo, dugo, i na taj način bistrim se od svega što opterećuje mene kao čoveka, koji i dan danas neprestano i stvara i sanja“.

Da oni koji vode Grad prepoznaju značaj očuvanja kulturnog duha somborskog kraja, govori u prilog i teza da se daje nesebična kako finansijska, tako i tehnička podrška održavanju kulturno-umetničkih manifestacija. Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, na Festivalu „Veče uličnih svirača“ naveo je da će Grad težiti da se ova manifestacija ustali i postane jedna od tradicionalnih, kojih Sombor ima u velikom broju. Uočio je, takođe, da je ona po mnogo čemu jedinstvena.

„Ova manifestacija pre svega okuplja muzičare, plesače, akrobate, pozorišne trupe i ono što je najbitnije, da ova manifestacija predstavlja jednu radionicu na otvorenom, gde svi učesnici, umetnici i publika, su ravnopravni učesnici ove manifestacije. Planiramo da sledeće godine ovu manifestaciju još više nadogradimo i upotpunimo novim sadržajima“.

Muzika je odnegovala generacije i generacije Somboraca i očuvala kulturne različitosti svih naroda koji nastanjuju ovaj kraj, a svoje mesto u kulturnom životu grada zasigurno će još dugo imati u istom ritmu. Somborom odjekuju pesme na srpskom, mađarskom, hrvatskom, hebrejskom, engleskom i svim drugim svetskim jezicima, a stanovnici Sombora pevaju ih sve jednim glasom. To je ono po čemu je Sombor oduvek bio autentičan – prigrlio je svakoga i sa svakim je našao zajednički jezik. Ili pesmu.

*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.

Tagovi:
Pročitajte još: