Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Kako crtaći utiču na psihu deteta? Stručnjaci posebno upozoravaju na Pepu prase: Ovo je veoma važno za razvoj mozga

Pepa prase

Zašto je savremenoj deci sve više potrebna psihološka, a ponekad i psihijatrijska pomoć? Zbog čega deci ništa dugo ne drži pažnju? Zašto se otežano koncentrišu? Naučnici su sigurni da se jedan od razloga krije u modernim crtanim filmovima. Ruski psiholog Nadežda Mazurova i stručnjak za animaciju Jurij Norštejn istakli su da crtani filmovi utiču an psihu dece više nego što mislimo.
Naučnici su se ozbiljno bavili proučavanjem crtanih filmova. Prošle nedelje je u međunarodnom časopisu Pain objavljena nova studija sa Univerziteta u Batu (Velika Britanija) i Kalgariju (Kanada). Posvećen je bolu koji doživljavaju likovi crtanih filmova i dečijih programa za predškolce. Zaključak: za sat vremena gledanja, beba vidi devet epizoda bola. Pritom, dečaci bolnije reaguju od devojčica – naučnici su analizirali i izraze lica dece. Većina povreda na ekranu nije tipična (sapleo se, pao), a ostali likovi u crtanim filmovima i programima ne pokazuju sažaljenje prema žrtvama.

Često se kaže da su savremena deca postala nervoznija i uznemirenija. Psiholog otkriva kako na to utiču crtani filmovi:

“Naravno, ne možete sve svesti samo na njih, ali danas crtani filmovi igraju veliku ulogu u vaspitanju dece. Obično na prijemu roditelji i ja izgovaramo kako protiče dan deteta iz minuta u minut. I ispostavlja se da savremeni roditelji dozvoljavaju deci da gledaju crtane filmove i kompjuterske igrice mlađoj od jedne godine. Na primer, uključe crtani film tako da on mirno jede, mirno sedi na noši, samo mirno sedi dok je njegova majka zauzeta svojim poslom. Ovo je prava katastrofa, jer postoje preporuke SZO koje kažu: bilo koji digitalni sadržaj je kategorički kontraindikovan za decu mlađu od 2,5 godine, a neki stručnjaci povećavaju prag na 3 godine, jer je to suštinski važno sa stanovišta razvoja mozga.” – objašnjava ruski psiholog Nadežda Mazurova.

“Ako je u blizini majka i mirno okruženje, sve će proći u redu. Ali ako se pojavi neka vrsta traumatske situacije, to odmah utiče na fiziologiju centralnog nervnog sistema. Postoje studije koje pokazuju da čim majka ode, dete proizvodi kortizol, hormon stresa. Ako je majka otišla i uključila crtani film, to znači da je njegova pažnja prebačena na svetlu sliku, ali u isto vreme iskustva, uključujući i na nivou hormona, ne nestaju. Dakle, kada su crtani filmovi uključeni radi udobnosti, to nije tačno.”

Mnogi roditelji govore kako njihova deca vole crtane fillmove, iz njih uče, i zabavljaju se, ali psiholog kaže da to nije baš tako:

“Uopšte, percepcija deteta u ranom uzrastu je direktna, njemu je svejedno šta da gleda, ako je to nešto svetlo i pokretno. Ali činjenica je da prema inherentnom genetskom programu očekivanja, on mora da gleda u ljudsko lice. Ova osoba mora da komunicira sa njim, da izrazi emocije kao odgovor, da prenosi zvukove sa određenim govornim obrascem i tako dalje. Preko izraza lica odrasle osobe dete može dobiti toplinu, nežnost, naklonost, odobravanje njegovih postupaka – osnovne informacije da je uopšte sve u redu. Nijedan crtani mu to ne daje. Pored toga, dete u ranom uzrastu treba da nauči svet taktilno, ako nije osetilo nešto rukama, ne razume šta se dešava. Zbog toga su svi ovi stari prelivi, kocke i piramide toliko važni za razvoj, a crtani filmovi blokiraju takve aktivnosti.”

I logopedi govore o velikom problemu savremene mlađe generacije: danas se mnoga deca suočavaju sa problemom izgovaranjem određenih slova i govora, koja nisu povezana sa oštećenjem centralnog nervnog sistema, već sa funkcionalnim poremećajima.

“Tokom prve dve godine života dete posmatra kako odrasli razgovaraju sa njim, prati kako se svaki zvuk formira, koji mišići rade itd. Sada pokušajte da ponovite istu stvar ako u osnovi imate govorni obrazac iz crtanog filma pred vašim očima? Pokušajte da zamenite zvukove za crtane animacije. Nabavite savršenu kašu. I sa ovom kašom u ustima deca dolaze kod logopeda.”

“U ranom uzrastu, emocionalna interakcija sa odraslom osobom, igra i taktilni osećaji su najvažniji. Ako se detetu stalno prikazuje crtani film, sve što mu se javlja je zavisnost od video sekvence. Pošto svako svetlo treperenje aktuelizuje dopaminski sistem kod deteta, dolazi do oslobađanja dopamina – takozvanog hormona zadovoljstva, detetu se dopada, bez njega više ne može i zahteva sebi još jednu porciju.”

Stručnjaci napominju da je važno da roditelji sa detetom pogledaju crtani film kako bi bili svesni šta njihovo dete gleda i kako to na njega utiče:

“Naravno, kvalitet crtanih filmova u ovom slučaju igra ogromnu ulogu. Ako se roditeljima čini da je sadržaj crtanog filma primitivan i pogodan za jednogodišnje dete, kao, na primer, u crtanom filmu “Pepa prase”, onda za ranu mladost sadržaj nije kriterijum za ocenjivanje video sekvence. Crtani filmovi, a još više drugi programi za odrasle, uopšte se ne mogu gledati. A u kasnijem dobu, pomenuti crtani film će svojom primitivnošću usporiti razvoj bebe.”

Na pitanje na šta treba posebno obratiti pažnju, stručnjaci napominju:

“Pre svega, treba da budu razumljivi, dobro nacrtani likovi, jer detetu u ranom uzrastu uopšte nije potrebna apstrakcija. Priča treba da se završi dobro i da se odvija mirnim tempom, dobro i zlo ne treba da se mešaju. Posebno pitanje o likovnim osobinama, jer se u predškolskom uzrastu kod deteta razvijaju kriterijumi lepog i ružnog. Nije slučajno što se ranije u pedagoškim institutima toliko pažnje poklanjalo tome kako bi budući vaspitač u vrtiću trebalo da izgleda…”

Stručnjaci napominju da morate da razumete šta je tačno dete u stanju da percipira u određenom uzrastu. A kada je reč o dobru i zlu, zlo treba staviti na svoje mesto, bez ustupka – “Na primer, Baba Jaga treba da bude štetna i da čini loša dela, ne bi trebalo da postoji kontradikcija, inače dete ima unutrašnji sukob. Sada u crtanim filmovima, likovi sa monstruoznim izgledom i zastrašujućim izrazima lica mogu da urade nešto lepo i obrnuto. Ako odrasli misle da na ovaj način vaspitavaju dete o tome da zlo može izgledati drugačije, veoma se varaju. Ova kategorija razumevanja dostupna je samo od školskog uzrasta. A za malo dete svet postaje neshvatljiv i zbunjujući, izaziva anksioznost, nerazumevanje…”

Kao priomere crtanih filmova u kojima se mešaju dobro i zlo na nejasan način za malu decu jesu “Udruženje Monstruma” i “Grozni Ja”, gde su pomešane kategorije zla, smešnog i privlačnog, što je za decu vrtićkog uzrasta, kako navode stručnjaci, teško da shvate. Napominju i da je u crtanom filmu najvažnije da uvek dobro trijumfuje nad zlom.

Danas, za razliku od prethodnih decenija, crtani filmovi su glasni, super brzi, slike se brzo kreću i reakcije su impulsivne. Ako se dete navklo na ovakve crtaće, da li je moguće vratiti se u sporu percepciju?

“Ovo je vrlo tačna reč – prebaciti dete na sporu percepciju. Zato što su veštački povećane brzine jedan od najtežih stresora savremenog sveta. Na primer, sada predstavljanje informacija u informativnim emisijama ne odgovara ljudskoj ekologiji, ne samo da je ubrzano, već je i servirano uznemirujućom muzikom i zbog toga izaziva stres, čak i ako dete ne sluša sadržaj. Često vidimo istu stvar u crtanim filmovima, kada se radnja dešava takvom brzinom da dete nema vremena da shvati šta se dešava, njegova emocionalna sfera je preopterećena, nivo adrenalina se povećava, pojavljuje se osećaj opasnosti i tako dalje. Crtani za decu treba da budu spori. I što je dete manje, to bi ova brzina trebalo da bude sporija.”

Ako govorimo o deci uzrasta 3-4 godine, onda su najviše što beba može da percipira u isto vreme tri predmeta, ali ako se slika stalno menja, onda ostatak doživljava kao mrlje u boji, kao volumen koji ga obuzima. Šta se može učiniti ako je već navikao na to?

“Ne treba revolucionarnim merama zabranjivati nešto što se voli. Morate biti strpljivi i promeniti interesovanje na razigran način. Najispravnije je odabrati miran crtani film i odigrati neke njegove komade sa detetom, napraviti likove ručnih lutaka, sastaviti sopstvenu radnju i tako dalje. Ako postoji želja da se situacija promeni, onda je apsolutno sve u vašim rukama.” – ističu stručnjaci.

Tagovi:
Pročitajte još: