Vitamini B grupe su rastvorljivi u vodi i ne mogu da se skladište u organizmu. Zato je neophodno da se svakodnevno unose ishranom. U ovom članku naći ćete kratke informacije o pojedinim vitaminima B i o tome u kojim se namirnicama nalaze.
Vitamin B1. Poznat i kao tiamin, pomaže u metabolizmu ugljenih hidrata, proizvodnji novih ćelija i zaštiti imunog i nervnog sistema. Suštinski je važan za proizvodnju enerrgije u organizmu. Njegov najuobičajeniji izvor su integralne žitarice. Takođe se nalazi u pivskom kvascu, špargli, orašastim plodovima i mahunarkama.
Vitamin B2. Takođe poznat i kao riboflavin, ovaj vitamin hrani kosu, kožu i nokte i usporava starenje. Pomaže u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina. Pomaže u formiranju crvenih krvnih zrnaca. Takođe deluje i kao antioksidans, boreći se protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije i DNK. Namirnice posebno bogate vitaminom B2 su spanać i pečurke. Takođe se nalazi u pivskom kvascu, bademima, integralnim žitaricama, brokoliju, prokelju, mleku, jogurtu i jajima.
Vitamin B3. Takođe je poznat i kao niacin. Koristan za kožu i nervni sistem. Pomaže u pretvaranju hrane u energiju. Doprinosi poboljšanju varenja i prevenciji dijabetesa i sniženju krvnog pritska. Odličan izvor vitamina B3 je boranija, a potom suve kajsije, brokoli i paradajz.
Vitamin B5. Takođe se zove i pantotenska kiselina, i pomaže pretvaranju hrane u energiju. Takođe je koristan za kožu i doprinosi njenom mladalačkom izgledu. Sadrže ga kinoa, pečurke i avokado.
Vitamin B6. Takođe se naziva piridoksin. Pomaže metabolizmu belančevina i proizvodi neurotransmiter serotonin, koji doprinosi zdravlju nervnog sistema i reguliše san. Takođe može da doprinese smanjenju upala. Odličan izvor vitamina B6 su pistaći, a sadrže ga i mleko, sir, mahunarke, spanać, banane, suncokretovo seme i integralne žitarice.
Vitamin B7. Poznat je i kao biotin. Ovaj vitamin je koristan za kosu, kožu i nokte. Podstiče rast ćelija. Pored toga, kod dijabetičara može da pomogne regulaciji šećera. Dobar izvor vitamina B7 su orasi, kao i drugi orašasti plodovi, a takođe i krompir i karfiol. Sadrže ga mleko i jaja.
Vitamin B9. Takođe se naziva i folna kiselina. Važan je za sintezu DNK. Posebno je njime bogat raštan, a sadrže ga i pečurke, boranija, grašak, špargla, cvekla, peršun i urme.
Vitamin B12. Naziva se još i kobalamin. On pomaže da se gvožđe sintetiše u protein koji distribuira kiseonik u telu (hemoglobin). Do sada nije dokazano da se vitamin B12 nalazi u namirnicama biljnog porekla (osim u zanemarljivo malim količinama u specijalno gajenim pečurkama). Prema tome, izvori vitamina B12 za lakto-ovo-vegetarijance su mleko, mlečni prozvodi i jaja, dok se veganima preporučuje da uzimaju suplemente.
Preuzeto: Zdravahrana.com
