Dok čekaju bebu, mnogi roditelji zamišljaju kako će njihov mališan izgledati i pitaju se na koga će ličiti. Ponekad se mame i tate nadaju da će dete imati određenu boju očiju ili da neće imati nos kakav ima neko od njih dvoje, ali činjenica je da je nemoguće sa apsolutnom sigurnošću predvideti od koga će dete šta da nasledi.
Međutim, navika je utvrdila određene regularnosti u vezi sa tim šta dete najčešće od koga nasleđuje – što ne znači da je tako baš kod svakoga, a evo zanimljivosti u vezi sa tim od koga nasleđuje lepotu.
Uticaj roditeljskih gena na razvoj deteta
Kada je reč o tome na koga će beba ličiti, treba imati na umu da dete roditelje jednako nasleđuje i od oca i od majke. Dešava se da dete izgleda veoma slično kao jedan od roditelja ili da bude “preslikan” brat ili sestra, a može se desiti i da nema tako očiglednu fizičku sličnost ni sa kim iz porodice. Svako dete određenog para može da nasledi pojedinosti u izgledu od jednog i od drugog roditelja, tako da na primer starije dete ima ista usta kao majka, a mlađe dete ima usta kao otac, piše dziecko.medonet.pl.
Dok se beba još uvek razvija u maminom stomaku, očevi geni utiču na njen razvoj, a ponekad geni majke i oca sarađuju, ponekad su u konfliktu – takav primer je kada tatini geni “teraju” ženu da što više nutrijenata prenese bebi, dok mamini geni pokušavaju da sačuvaju nutrijente koji su neophodni za porođaj i dojenje.
Sličan “sudar” se dešava i sa drugim genima. Na primer, geni koji kontrolišu prenos nutrijenata kroz posteljicu do fetusa “rade” u korist toga da beba ne bude prevelika, dok tatini geni podstiču skladištenje masti. U tom smislu, veličina bebe na rođenju zavisi koji će od ovih gena pobediti, ali u tome naravno ulogu ima i ishrana trudnice kao i neki zdravstveni problemi koji mogu na to da utiču.
Dete od oca može da nasledi gene zbog kojih će imati predispoziciju za gojaznost – konkretno, to se odnosi na tendenciju da se masti nagomilavaju oko stomaka, butina i zadnjice.
Svakako, izgled i veličina bebe na rođenju nisu nikakvo merilo kako će dete izgledati u budućnosti. Više od 100 gena utiče samo na visinu, pa bez obzira na to koliko je beba duga na rođenju, velike su šanse da će zapravo njegova kasnija visina zavisiti od genetskih predispozicija.
Naslednost fizičkog izgleda
Dakle, dete potencijalno može da nasledi određene karakteristike poput oblika nosa, usta ili ušiju od jednog od roditelja, iako nije moguće unapred odrediti od koga će to naslediti. Međutim, na neke karakteristike u izgledu uvek utiču geni oba roditelja.
Kada je reč o boji očiju, tu su pravila nasleđivanja prilično specifična – dominantni geni su odgovori za tamne oči, dok su recesivni geni odgovorni za svetliju boju očiju. U ovom slučaju, međutim, nisu bitni samo geni roditelja, već i geni baka i deka. Ukoliko beba na rođenju ima tamne oči, najverovatnije će takve i ostati, dok se neke bebe rađaju sa plavo-sivkastim očima, ali se ta boja vremenom menja i usklađuje sa onom koju dete genetski dobija.
I boja kose zavisi od gena – recesivnih ili dominantnih — koje prenose oba roditelja. Ako roditelji imaju tamnu kosu, a beba ima svetlu, to znači da je ono nasledilo recesivne gene. U ovom slučaju, geni koji kontrolišu proizvodnju melanocita tj. pigmentnih ćelija, odgovorne su za boju kose mališana. Ova boja se vremenom menja, pa tako detetu do otprilike treće godine kosa može početi da tamni, a to se takođe može dogoditi i u pubertetu.
