U svakoj porodici, pitanje organizovanja dečijeg sna rešava se na svoj način. Za neke roditelje, deca se od rođenja navikavaju da spavaju u svom krevetiću, ili čak u posebnoj sobi, dok druge majke i očevi lako pomeraju granice svog ličnog prostora i puštaju malog člana porodice u svoj krevet.
Neki stručnjaci kažu da je zajedničko spavanje štetno i za fizičko i za mentalno zdravlje deteta. Drugi stručnjaci kažu da je zajedničko spavanje prirodna pojava i da u tome nema ništa opasno. Koji su argumenti onih za, a koji protiv?
Argumenti za:
“Bilo mi je lakše da moja ćerka spava sa mnom. Nema potrebe da ustajem da je nahranim. Čim sam prestala da dojim, premestila sam je u krevetac.”
Prema studiji objavljenoj u časopisu Pediatric Respiratori Revievs, zajedničko spavanje, suprotno postojećim strahovima, smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčadi, pomaže da se brže uspostavi dojenje i bolji san (i za majku i za dete).
Zajedničko spavanje se smatra korisnim za razvoj bebinog kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Pored majke dete se oseća samopouzdanije, manje se prebacuje i instinktivno bira položaj ležeći na leđima, što je posebno važno u prvim mesecima života. Ugljen-dioksid koji izdahnu odrasli vežba bebina pluća.
Testovi sprovedeni devedesetih godina u Evropi otkrili su da su deca koja su spavala u krevetu svojih roditelja kao beba odrasla da budu samopouzdana, da brzo shvate svoju nezavisnost i da se dobro snalaze u školi. Prema rečima Džejmsa Mekene, profesora Univerziteta Notr Dam (SAD), roditelji ne bi trebalo da se plaše da razmaze svoje dete zajedničkim spavanjem. “Deca zavise od roditelja, fizički im je potrebno njihovo prisustvo, tako da ih zajedničkim spavanjem nećete razmaziti, već ćete jednostavno zadovoljiti njihove biološke potrebe”, naglašava naučnik.
Argumenti protiv:
Dete u krevetu često ne samo da sprečava roditelje da se udobno smesti, već postaje i razlog za odbijanje intimnosti. Spavanje sa bebom može smanjiti intimne odnose.
Što je dete starije, to više mesta zauzima u krevetu. Čak i ako roditelji, prateći savete psihologa, pokušaju da bebi prenesu ideju da je u krevetu mame i tate on samo gost, a ne vlasnik, noću ipak dobijaju petu u nosu ili lakat u zubima.
Proces odvikavanja od roditeljskog kreveta može biti bolan za dete i oduzeće mnogo vremena. Nisu sva deca spremna da odmah priznaju da su već odrasli i da se presele u poseban krevet ili sobu. Rad na prilagođavanju deteta novim uslovima zahtevaće od roditelja trud, takt i izdržljivost.
Šta misle lekari?
Psiholog, viši istraživač u sociologiji Ruske akademije nauka Natalija Grišaeva objasnila je: “Sva deca su različita, a nekima je potrebno da spavaju sa svojom majkom dugo vremena, drugima je dovoljno da se maze sa njom u spavaju nekoliko meseci, a drugi od prvog dana mirno zaspu u posebnom krevetiću. Mama treba da pokuša: staviti dete u krevet – ona ne spava, pa je stavite pored sebe, ali ne bi trebalo da “podižete” bebu po principu – zaplakaće sama u krevetu i zaspati! Zaspaće, od umora, ali potreba da bude blizu majke neće nestati i uskoro će se ispoljiti u vidu dugih noćnih jecaja. Ali deca, koju roditelji na prvi zahtev stave pored sebe, vremenom mirno “odu” u svoj krevetac, jer je njihova “potreba za majkom” uspešno zadovoljena.”
Psiholog Evgenija Lomonosova: “Spavati zajedno između majke i deteta je jednostavno neophodno. To je ključ uspešnih odnosa, fizičkog i psihičkog zdravlja deteta. Garancija da će mama mirno preživeti postporođajnu depresiju!”
Neonatolog Polina Dudčenko ipak ima drugačije mišljenje: “Čini mi se prirodnim procesom kada deca noću dolaze kod roditelja, ali to ne bi trebalo da bude prvo smeštanje u isti krevet. Mada, nekima se to sviđa. Mnogo je žena koje spavaju sa decom jer im je to zgodno, posebno kada doje dete. Ovo je stvar lične udobnosti: ako se čoveku sviđa, srećno! Samo održavajte higijenu: često menjajte posteljinu – to je najvažnije.”
