Nova studija lingvista Johane Nedergard s Univerziteta u Kopenhagenu i Geri Lupijan sa Univerziteta Viskonsin-Medison pokazala je da nemaju svi ljudi svoj unutrašnji glas, a pet do 10 odsto stanovništva bez njega može da ima problem s pamćenjem.
Oni su skovali su termin “anendofazija” da opišu odsustvo unutrašnjog razgovora koje većina ljudi vodi u svojim glavama.
Za njihovu studiju, objavljenu u časopisu Psychological Science, skoro 100 učesnika (od toga polovina sa vrlo malo unutrašnjeg glasa, a polovina sa jakim unutrašnjim govorom) imali su zadatak na četiri eksperimenta.
U prvom, učesnici su morali da zapamte engleske reči slične po fonetici, kao što su “bought,” “caught,” “taut” i “wart”.
“To je zadatak koji će svima biti težak, ali naša hipoteza je bila da bi mogao biti još teži ukoliko nemate unutrašnji glas jer morate da ponavljate reči u sebi da biste ih zapamtili# objasnila je Johane Nedergard.
“I ispostavilo se da je ova hipoteza tačna“, nastavila je ona. “Učesnici bez unutrašnjeg glasa su bili znatno lošiji u pamćenju reči”.
U drugom testu, učesnici su morali da utvrde da li par slika sadrži reči koje se rimuju , kao što su slike čarape (eng. sock) i sata (eng. clock).
“I ovde je od ključnog značaja da se reči mogu ponoviti kako bi se uporedili njihovi zvuci i na taj način utvrdili da li se rimuju“, savetuje Johane Nedergard.
Međutim, istraživači nisu primetili razlike u dve grupe kada im je dodeljeno da brzo prelaze između različitih zadataka i razlikuju veoma slične figure. Ovo je bilo iznenađujuće jer su prethodna istraživanja pokazala da jezik i unutrašnji govor igraju ulogu u tim vrstama testova.
“Možda su ljudi koji nemaju unutrašnji glas upravo naučili da koriste druge strategije“, zaključila je Johane Nedergard . “Na primer, neki su rekli da su tapkali kažiprstom kada su obavljali jednu vrstu zadatka i srednjim prstom kada je to bila druga vrsta zadatka”, piše NY Times.
