Za roditelje izbirljive dece svaki obrok, hranjenje predstavlja napor i stres koji se prenosi i na mališana. Iako vođeni najboljom namerom, da dete pojede nešto kvalitetno, zdravo, više povrća, voća, često se prave greške, koje sam proces često čini još gorim.
Da bi naučili načine da roditelji ponude uspešnije obroke svojoj deci, Child portal, se obratio onima koji su na čelu novog istraživanja na ovu temu: stručnjacima kao što su Lean Birč, psiholog sa Pensilvanijskog državnog univerziteta u Univerzitetskom parku, i Beti Rut Karut, lekaru, i Džin Skiner, dijetetičaru na Univerzitetu Tenesi, Knoksvile.
10 pogrešnih koraka tokom obroka koje ima smisla izbegavati:
1. Postavljanje lošeg primera
Prva stvar koju možete učiniti da pomognete svojoj deci da jedu zdravo? Jedite zdravo i sami – pred njima. Odrasli koji uživaju u raznovrsnoj hrani u zdravom okruženju imaju mnogo veću verovatnoću da će imati decu sa zdravim stavom prema ishrani nego odrasli koji su stalno na dijeti, prejedaju se, odbijaju povrće ili jednostavno ostavljaju decu da jedu sama, kaže Džejn Kauer, koja proučava izbirljivu decu.
2. Primena prevelikog pritiska
Stručnjaci za roditeljsko ponašanje najviše se protive svakoj vrsti prinude. „Deca postaju preopterećena“, kaže Elin Sater, dijetetičarka i porodični terapeut iz Medisona. “Čak i ako deca jedu zdravu hranu, verovatno će ovu hranu izbegavati kada im se pruži prilika.” Plus, pritisak čini jelo problemom kontrole. „Ne radi se više o hrani; radi se o potrebi deteta da bude autonomno“, kaže dr Karut.
Forsiranje može početi sa prvom kašikom pirinčanih žitarica. Ako bebe to ne žele, roditelji ponekad pokušavaju da svedu obrok. „Nove teksture neće biti odmah prihvaćene“, kaže Brajan Vartabedijan, pedijatrijski gastroenterolog iz Hjustona. „Ponudite tri-četiri kašike, pustite da izađe na portiklu, a kašiku odložite. Neke bebe bolje prihvataju domaće kašice, koje omogućavaju veoma postepene promene teksture. Jednom kada deca mogu da jedu sama, Sater zagovara strategiju podele odgovornosti – koju pozdravljaju mnogi dijetetičari i lekari. „Roditelji su odgovorni za ono što se nudi za jelo i način na koji se to predstavlja“, objašnjava ona. “Deca su odgovorna za to koliko, pa čak i da li jedu.”
3. Korišćenje mita
Nuđenje kolača deci koja jedu svoj brokoli je zapravo samo još jedan oblik pritiska. To povećava napetost tokom obroka i neće im pomoći kao brokoli. U stvari, može imati suprotan efekat, otkrio je dr Birč. Još jedan problem: kada je nagrada desert, ona šalje pogrešnu poruku o tome šta vredi jesti. Slatkiši postaju vredniji od mesa i povrća. Kako da radost jela postane slatka nagrada? Izbegnite problem nudeći samo voće. Ili neka slatkiši budu procena (da li je vaše dete uložilo razuman napor da jede?), a ne rezultat strogog obračuna (pet graška jednako je jednom komadu pite). „Dete koje nije gladno bilo kakvog zdravog izbora ne bi trebalo da bude gladno ni slatkiša“, kaže dr Vartabedijan.
4. Prerano odustati od nove hrane
Previše roditelja drži se pilećih filea i pomfrita jer ih deca jedu bez prigovora. „Da biste jeli raznovrsnu hranu, morate imati raznovrsnu ponudu“, kaže dr Skiner. Isplati se istrajati: dr Birč je pokazala da je potrebno 10 do 15 nuđenja da bi dete prihvatilo novu hranu. “Morate nastaviti da nudite hranu sa očekivanjem da će je dete pojesti”, kaže Sater. Potražite znakove da dete želi neku hranu: gleda kako je jedete, spuštate je na tanjir, stavljate u usta i grizete. (Da, neka ga ispljune u salvetu ako ne voli.) Pokušajte da ne budete frustrirani kada deca ne jedu, kaže Sater, „i nemojte da histerišete od zadovoljstva kada naprave prvi zalogaj.
5. Kuvanje po narudžbini
Lako je upasti u zamku da za svakog člana porodice pripremite nešto drugačije. Ali ovo ne poboljšava navike u ishrani i oduzima vreme i energiju. Umesto toga, ponudite ograničen izbor u vezi sa onim što ostatak porodice jede. Ako imate sendviče, na primer, deca mogu da biraju između ćuretine i piletine. (Prihvatanje određenih zahteva, poput uklanjanja kora, daje detetu određenu kontrolu.) Budite pažljivi sa planiranjem menija. „Za stolom uvek treba da bude bar jedna stvar koju dete zna i voli“, kaže Sater. Ako odluči da ništa ne jede, neka bude. Neće gladovati u satima pre sledećeg obroka. A ako malo ogladni, počeće da shvata posledice nejedenja.
6. Posluživanje velikih porcija
U ovoj zemlji velikih porcija, ponekad zaboravljamo da su deca mala i da su im zato potrebne porcije veličine deteta, koje su jednake jednoj supenoj kašici u godini života, kaže Američko udruženje dijetetičara u Čikagu. Previše hrane zastrašuje i obeshrabruje dete, a razočarava roditelja koji vidi pun tanjir čak i kada je dete sve probalo. Počnite sa malim i zapamtite da je jedan pasulj bolji nego nijedan i da uvek možete ponuditi više.
7. Preterivanje sa sokovima i grickalicama
Neka deca po ceo dan jedu kolačiće, krekere i druge grickalice koje se ispiraju beskrajnim kutijama sokova. Nijedna navika ne pomaže kada je u pitanju zdrava ishrana, jer se deca pune pogrešnim stvarima i onda nisu gladna kada je vreme da jedu prave obroke.
Nije potrebno potpuno ukidati grickalice i pića, kaže dr Vartabedian. „Radije, roditelji bi trebalo da gledaju na grickalice kao na priliku da obezbede nutritivne alternative ili nove ukuse. Učinite užinu ritualom – ponudite nekoliko zdravih opcija u određeno doba dana.“ I ograničite sok na 200g dnevno, prema Američkoj akademiji za pedijatriju.
8. Preterano naglašavanje urednosti
Ukus je samo jedan od načina na koji mala deca uče o hrani. „Hranjenje je multisenzorno iskustvo“, kaže dr Vartabedian. Dete kome nikada nije dozvoljeno da se igra sa hranom neće uživati u tome koliko i ono koje poznaje zabavu mazanja banana i mrvljenih krekera. Što se tiče mališana, važnije je šta jedu od toga da li ga jedu viljuškom, tako da je dobro biti tolerantan prema neurednim obrocima.
9. Ignorisanje prirode
Neće svi naučiti da vole svaku hranu. Neki ljudi samo vole jače ukuse, posebno gorčinu. Postoji i prirodni strah od novih stvari („neofobija“) koji je najjači tokom predškolskog uzrasta. „Roditelji to tumače kao izbirljivost, ali to je zapravo prilagođavanje i normalno je“, kaže dr Birč. Neofobija u hrani je jača kod neke dece od druge, uglavnom zbog razlika u temperamentu.
Kada vaše dete odbija novu hranu, opišite to kao neofobiji i nastavite da pokušavate. Ako mu se nakon ponovljenih nuđenja i dalje ne dopada, samo prihvatite tu prednost. Ali ako ste zabrinuti za njegovu ishranu, konsultujte knjigu o ishrani da biste pronašli pametne zamene.
10. Previše brinete
Čak i deca koja izgledaju kao da žive od makarona možda ne jedu tako loše kao što mame i tate misle. „Roditelji etiketiraju decu kao ‘izbirljive’ i to na kraju postaje samoispunjavajuće proročanstvo. Mnoga od ove dece su zapravo sasvim normalna,” kaže dr Vartabedijan. I mnogi se poboljšavaju sa godinama. Zaista važan pokazatelj ozbiljnog problema je kriva rasta. „Ako dete raste normalnom brzinom, ono ispunjava svoje nutritivne potrebe“, kaže on. Mala deca, dodaje, zadovoljavaju te potrebe tokom dužeg vremenskog perioda, a ne od obroka do obroka ili iz dana u dan. Za sigurnost, možete dati multivitamin, ali zapamtite da je hranljive materije bolje unositi iz hrane. Još jedna korisna vežba je da zapišete sve što vaše dete jede – čak i jedan zalogaj – nedelju dana. Ako smislite bar jednu porciju iz svake grupe hrane, stvari ipak nisu tako loše.
