Adolescencija je divno i teško doba, posebno kada su u pitanju male fizičke mane zbog hormonalnih preokreta kroz koje prolazi svaka devojčica i dečak u pubertetu.
A kada su u pitanju višak kilograma, situacija postaje još delikatnija jer to može presudno uticati na samopercepciju i samopoštovanje, ali i ugroziti odnos mladih prema hrani. Evo koje su korisne savete za ovaj period roditeljima dali italijanski stručnjaci – nutricionista Luka Pireta i psiholog Emanuela La Noče za portal melarossa.it.
Apetit i hormonske promene
Nutritivne potrebe tinejdžera su veoma promenljive. Zavisi od faze adolescencije (na primer, da li se poklapa sa razvojem ili ne) i od fizičke aktivnosti, koja može biti veoma intenzivna, posebno kod dečaka. Što se tiče kalorija, preporučeni dnevni unos varira oko 2.500 kcal. Ali sa prevagom hrane bogate proteinima, kalcijumom, fosforom i vitaminima.
Povećan apetit reguliše mnogo faktora, uključujući hormonalni. Ali ne smemo zanemariti psihološki aspekt, koji igra odlučujuću ulogu u ovoj fazi života. Mnogo puta, polni hormoni su u stanju da stimulišu debljanje, posebno ako nema adekvatne fizičke aktivnosti.
Hormonske promene mogu izazvati i razne poremećaje u ishrani. Periodi gladi se mogu smenjivati sa periodima nedostatka apetita. Ova volatilnost je jedan od razloga za velike fluktuacije u težini.
I tu dolaze do izražaja psihološki aspekti ovog teškog doba. Razočarenja u ljubavi, školske brige, reaktivna depresija zbog neizvesnosti u budućnost itd. su svi faktori koji značajno utiču na ponašanje u ishrani u potrazi za emocionalnim i zadovoljavajućim nagradama. To može dovesti do naknadnih promena u težini.
Zadržavanje vode u adolescenciji
Zadržavanje vode je jedan aspekt povezan sa povećanjem težine. Da bi se smanjili negativni efekti, važno je smanjiti unos soli, ne samo dodane, već i skrivene, sadržane u preterano slanoj hrani (kobasice, čips i sl.).
Neophodno je, kada se primeti značajno zadržavanje vode, povećati konzumaciju vode, posebno vode sa niskim sadržajem minerala, i povećati fizičku aktivnost.
Kako smanjiti efekat hormonskih promena na masu
Generalno, rast ne nosi sa sobom nedostatak hranljivih materija. Ovo se može dogoditi samo ako rast nije praćen odgovarajućim režimom ishrane.
Apsolutno je neophodno izbegavati drastične dijete (ovaj fenomen je češći kod devojčica) ili monotematske režime, pošto su potrebe organizma u razvoju veoma raznovrsne, posebno u pogledu proteina, mineralnih soli i vitamina.
Postoje namirnice koje mogu ublažiti efekte hormonalnih promena
Mnoga istraživanja govore o blagotvornom dejstvu čokolade (ali pazite na njenu visoku kalorijsku vrednost) i Omega 3 masne kiseline (nalaze se u ribi, orasima i bademima).
Nova studija otkriva vezu između ishrane sa previše šećera i lošeg raspoloženja. Savet stručnjaka je da u ovom periodu budete veoma oprezni sa preslatkim namirnicama.
Odnos sa hranom tokom adolescencije
Hormonske promene tokom rasta mogu dovesti do prekomernog gubitka težine ili, naprotiv, do nekontrolisanog povećanja telesne težine. Ali kakav efekat ove promene imaju na psihu tinejdžera?
Prema psihologu Emanueli La Noče, tokom adolescencije tema tela je centralna. Tinejdžeri se suočavaju sa gubitkom svog prethodno infantilnog tela i doživljavaju sukob između želje da zadrže svoj status deteta i bioloških poriva da postanu odrasli. Svaka telesna promena zahteva restrukturiranje nečije slike o sebi sa psihološke i kognitivne tačke gledišta.
Osim toga, hrana u ovoj životnoj fazi ima jaku simboličku vrednost: ponekad predstavlja jedini kanal komunikacije sa porodicom i kroz nju mogu proći sve vrste neprijatnosti, čak i kao patološko ponašanje (poremećaji u ishrani).
U vršnjačkim odnosima, telo je objekat društvenog priznanja. Praćenje mode i želja za originalnošću postaju lajtmotivi. Adolescent može razviti preteranu pažnju i brigu oko tela (pažnja prema detaljima, sportu, odevanju i sl.) ili, naprotiv, “napustiti” ga tako što se ne brine o njemu. Ali kroz svoje telo, tinejdžer zapravo izjavljuje spoljašnjem svetu ko je i šta želi da radi.
Kako roditelji treba da se ponašaju
Roditelji moraju da se nose sa timsa spoljnim svetom koji se stalno razvija. Neophodno je da poznaju društvene i kulturne promene, nove tehnologije, nove ideje i pre svega vršnjačku grupu oko deteta, nove generacije i nove uzore. Svaki roditelj bi želeo da njegovo dete postane dobra odrasla osoba, želeo bi da ga zaštiti i da pravi pravi izbor za njega, dok tinejdžer treba da eksperimentiše, promeni mišljenje i greši da bi odrastao.
Najbolje ponašanje koje roditelj može usvojiti je da podstakne detetovu nezavisnost i samopouzdanje u ovom uzrastu. Važno je uliti poverenje, poštovanje i obzirnost, sećajući se da se “uči grešeći” i da adolescentni rast dolazi kroz odvajanje od roditelja da bi postali odrasli.
