Doručak je ipak najvažniji

I to pun, obilan doručak. To su ustanovili istraživači sa nekoliko univerziteta, u prvom proučavanju  koje je povezalo preskakanje doručka, kao i slab doručak, sa razvojem arterioskleroze.  

Poznato je u nutricionizmu da zdrav doručak pomaže održavanju normalne telesne težine, regulaciji holesterola i da je uopšte zdrav za srce. Međutim, ovo proučavanje je prvo koje je povezalo doručak sa rizikom od kardiovaskularnih oboljenja, i to tako što je procenilo vezu između uzimanja/preskakanja doručka i subkliničke arterioskleroze. 
Naime, pokazalo se da je preskakanje doručka povezano sa povećanim rizikom od otvrdnjavanja i sužavanja arterija usled gomilanja naslaga na njihovim unutrašnjim zidovima. 
Istraživači su u Madridu ispitali dobrovoljce, muškarce i žene koji ne pate od kardiovaskularnih ni bubrežnih oboljenja. Napravljen je upitnik na osnovu ukupnog unosa energije prilikom doručka. Identifikovane su tri grupe: prva, oni koji su unosili manje od 5% ukupne dnevno unete energije ujutru (preskakali su doručak, iil pili samo kafu, sok ili čaj); druga koja je unosila više od 20% ukupnog dnevnog unosa energije ujutru (dakle, ljudi koji normalno doručkuju); i treća, oni koji su konzumirali između 5 i 20% energetskog unosa ujutru (slab doručak). Od 4015 ispitanika, 2,9% su preskakali doručak, 69,4% su jeli slab doručak, a 27,7% su doručkovali normalno. 
Primećeno je da je arterioskleroza češća među učesnicima koji su preskakali doručak, a kod onih koji uzimaju slab doručak arterioskleroza je takođe bila češća u odnosu na grupu koja doručkuje normalno. Grupa koja je preskakala doručak imala je najveći obim struka, najveći indeks telesne mase, najviši krvni pritisak i najviše nivoe masnoća i glukoze u krvi. Učesnici koji su preskakali doručak su u celini imali opšte nezdrav životni stil. 
“Osim direktne povezanosti sa faktorima rizika od kardiovaskularnih oboljenja, preskakanje doručka može da posluži kao pokazatelj uopšte nezdravog načina ishrane ili života, koji je povezan sa razvojem i napredovanjem arterioskleroze”, izjavio je doc. dr Hose L. Penjalvo sa Fridman fakulteta za nutricionizam Univerziteta Tafts, jedan od glavnih autora ovog istraživanja. “Naši rezultati su važni za zdravstvene radnike i mogu poslužiti kao osnov za jednostavne preporuke za promenu načina života u okviru strategija javnog zdravlje, kao i preporuka i uputstava za ishranu”.

Preuzeto: Zdravahrana.com