Sasvim je prirodno da se s vremena na vreme osećamo ljuto – to je normalna ljudska emocija koja se pojavljuje kada smo frustrirani, povređeni ili razočarani. Međutim, važno je da ne dozvolite da taj vaš bes izmakne kontroli, na primer, u situaciji kada nepravedno okrivljujete nekoga ko u toj celoj priči nije ni kriv ni dužan.
Povrh svega, ljutnja takođe može uticati na vaše zdravlje i povećati rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih problema, glavobolja, kožnih bolesti i problema sa varenjem, kao i anksioznosti i depresije. Dakle, sposobnost da se dobro kontroliše bes može se pokazati kao veoma korisna veština
1. Dvaput meri, jednom seci
Ne dozvolite sebi da u afektu kažete nešto što ne mislite, ker to potencijalno može da ošteti vaše odnose s ljudima do kojih vam je stalo. Dobro razmislite da li će ono što planirate da kažete doneti više štete nego koristi ili će zvučati previše grubo, pa ako je potrebno, pronađite način da to izrazite drugačije.
2. Poštujte druge
Način na koji komuniciramo je od presudnog značaja. Ne smete biti pasivni i dozvoliti drugima da vas gaze, ali ne smete ni dozvoliti sebi da budete agresivni i namećete svoje mišljenje kao jedino ispravno i vređati sve ostale.
Morate naučiti da se izražavate asertivno tako da poštujete druge, ali i dalje zastupate svoje interese na miran i direktan način bez preteranog emocionalnog naboja.
3. “Ja” umesto “ti”
Rečenice započinjite sa “ja” umesto sa “ti“. Tako će vaša izjava umesto optužujuće konotacije imati dozu ličnih emocija. Recimo, rečenica “Nikad mi ne pomažeš“ zvuči mnogo oštrije nego recimo: “Osećam se kao da sav teret pada na mene“.
4. Smeh umesto nervoze
Kada vam se učini da je atmosfera toliko napeta je možete preseći nožem, pokušajte da sagledate situaciju sa manje ozbiljne tačke gledišta i nađete u njoj nešto smešno. Naučite da se smejete sebi i pronađite humor u celoj priči.
5. Ne budite zlopamtilo
Vodite se filozofijom “šta je bilo, bilo je“, odnosno ostavite prošlost u prošlosti i ne iskopavajte iz ormara stare argumente. Ako dozvolite da bes preplavi sve vaše pozitivne emocije, vremenom će vas izjedati osećanja nepravde i gorčine. S druge strane, opraštanje nekome ko vas je naljutio može vam pomoći da nastavite dalje, naučite nešto i ojačate svoju vezu.
6. Napravite pauzu
Ponekad vam treba samo minut ili dva za sebe. Ako ste ikako u mogućnosti, kad vas preplavi bes, pokušajte da odvojite bar malo vremena da dođete sebi i da bolje izađete na kraj sa snakupljenim stresom.
7. Fizička aktivnost
Iako može izgledati banalno, fizička aktivnost može umnogome da doprinese smanjenju stresa i, samim tim, ublažavanju besa. Ako se osećate posebno razdražljivo, pokušajte da odete u brzu šetnju, malo trčite ili pokušajte sa nekim drugim oblikom fizičke aktivnosti.
8. Prepoznajte okidače
Konačno, ako često gubite živce, pokušajte da utvrdite u kojim situacijama se to najčešće dešava. Neki od mogućih uzroka mogu biti čekanje u dugim redovima, gužve u saobraćaju, komentari kolega na poslu ili preterani umor.
Nemojte samo da dižete ruke i kažete da imate kratak fitilj: ako znate koje vas situacije posebno iritiraju, možete nešto da uradite povodom toga tako što ćete organizovati svoj dan drugačije da biste ih izbegli ili tako što ćete pribegavati nekoj od drugih tehnika upravljanja besom .
