U poslednjih 20 godina svedoci smo naglog porasta raka grla na Zapadu, toliko da ga neki nazivaju „epidemijom“. To povećanje je uglavnom rezultat specifične vrste raka grla, poznatog kao orofaringealni rak, koji pogađa krajnike i zadnji deo grla.
Glavni pokretač ove vrste raka je humani papiloma virus (HPV), koji takođe igra ključnu ulogu u nastanku raka grlića materice. Zanimljivo je da je rak orofarinksa sada sve češći od raka grlića materice u SAD i Velikoj Britaniji.
HPV se prenosi s*ksualnim kontaktom, a glavni faktor rizika za rak orofaringeusa je broj s*ksualnih partnera tokom života, posebno oralni s*ks.
Osobe koje su tokom života imale šest i više oralnih s*ksualnih partnera imaju čak 8,5 puta veći rizik od razvoja raka orofarinksa u odnosu na one koji ne praktikuju oralni s*ks.
Studije ponašanja pokazuju da je oralni s*ks široko rasprostranjen u mnogim zemljama. Na primer, istraživanje u Velikoj Britaniji na skoro 1.000 ljudi koji su bili podvrgnuti uklanjanju krajnika iz razloga koji nisu povezani sa rakom, pokazalo je da je čak 80 odsto odraslih tokom svog života imalo oralni s*ks.
Međutim, na sreću, samo mali broj ovih osoba oboli od raka orofaringealne šupljine, a razlog za to nije sasvim jasan.
Prema vodećoj teoriji, većina ljudi “hvata” HPV infekciju i uspešno je potpuno eliminiše. Međutim, mali broj ljudi ne uspeva da izbriše infekciju, možda zbog nekog defekta u njihovom imunološkom sistemu. Kod ovih pacijenata, virus se može kontinuirano replicirati i nasumično integrirati u DNK domaćina tokom vremena, što može uzrokovati da ćelije domaćina postanu kancerogene.
Vakcinacije protiv HPV-a
Vakcinacija protiv HPV-a kod devojčica uvedena je u mnogim zemljama kako bi se sprečio rak grlića materice. Sada postoji sve veći, iako i dalje indirektni, dokazi koji ukazuju na to da vakcinacija može biti efikasna u prevenciji oralne HPV infekcije.
Takođe, postoji nekoliko indicija da su i dečaci zaštićeni „imunostadijumom” u zemljama sa visokim obuhvatom vakcinacije među devojčicama (iznad 85 odsto). Sve ove činjenice zajedno mogu, nadamo se, dovesti do smanjenja broja obolelih od raka orofarinksa u narednom periodu.
Iako je ovo povoljno sa stanovišta javnog zdravlja, važno je napomenuti da garantuje zaštitu samo ako je obuhvat među devojčicama visok, iznad 85 odsto, i samo ako je osoba u okviru tog pokrivenog „čopora“.
Ne pruža zaštitu na individualnom nivou, posebno u eri međunarodnih putovanja, gde bi kontakt sa osobom iz zemlje sa niskom pokrivenošću vakcinacijom mogao predstavljati rizik.
Međutim, univerzalna politika vakcinacije ne garantuje visoku pokrivenost jer postoji značajan broj ljudi koji su protiv vakcinacije iz različitih razloga, uključujući bezbednosne brige.
