Heljda se svrstava u žitarice jer ima rižino zrno i način korištenja, a po morfološkim i fiziološkim svojstvima se bitno razlikuje od drugih žitarica. Belančevine heljde su kvalitetnije od drugih žitarica; sadrži vitamine B1 i B2; medonosna je kultura.
Heljda je poreklom iz Azije gde je korišćena još 6000 godina pre nove ere, a u Evropi je od 4000 godina pre nove ere. Samo pre stotinak godina se mnogo više koristila u ishrani, a danas je gotovo zaboravljena.
Tek su je u poslednje vreme makrobiotičari ponovo izneli u prvi plan, ističući da je zbog svoje jake energije i svojstva da greje telo odlična zimska hrana. Tako heljda ponovo dobija na značaju kao vrlo zdrava i korisna namirnica.
Heljda sadrži više belančevina nego pirinač, pšenica, proso ili kukuruz. U belančevinama su sve esencijalne aminokiseline, naročito lizin, triptofan, treonin, arginin i amino kiseline koje sadrže sumpor, koje nedostaju većini žitarica.
Heljda je odličan izvor rastvorljivih vlakana što pomaže smanjenju holesterola i rizika od raka debelog creva. Heljda ima nizak glikemijski indeks i ne sadrži gluten.
Piše: Vanja
