Indira Gandi – prva žena premijerka Indije, jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih

Indira Prijadaršini Gandi, rođena je 1917. godine, u Alahabadu i bila je jedino dete Džavarhal Nehrua, koji je bio prvi indijski premijer. Očevim stopama, Indira kasnije postaje prva žena premijer Indije, a njen životni vek označilo je i to što je bila jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih. Njenu političku karijeru mnogi su karakterisali kao kontroverznu, a istu je završila nakon atentata koju su izveli sikijski zaverenici.

Diplomirala je na Visva-Barati univerzitetu u Bengalu, a neko vreme provela je studirajući u Velikoj Britaniji. Od rane mladosti aktivna je u omladinskim, studentskim i ženskim ogranizacijama. 1938. pridružila se Nacionalnoj kongresnoj stranci i postala aktivna u pokretu za indijsku nezavisnost. 1942. udala se za Feroze Gandija, pariškog advokata koji je takođe bio aktivni član stranke. Uskoro nakon toga Britanci su ih oboje uhapsili zbog optužbe za protivdržavno delovanje, za šta su bili osuđeni na 13 meseci zatvora. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947. godine i Nehru, njen otac, zauzeo premijersko mesto, Indira je postala njegova lična asistentkinja. Nehru joj se često obraćao za savet po pitanju nacionalnih problema, a ona ga je pratila i na putovanjima u inostranstvo.

Godine 1955. izabrana je u izvršno telo Kongresne stranke (Radni komitet), postajući tako samostalna nacionalna politička figura. 1959. postala je predsednik stranke na period od godinu dana. Godine 1962. za vreme kinesko-indijskog pograničnog rata koordinirala je aktivnosti civilne obrane. Nakon smrti njenog oca u maju 1964. Gandi je postala ministarka informacija u vladi Lal Bahadur Šastrija. Obavljajući tu dužnost, radi na povećanju vremena emitovanja radijskog i televizijskog programa, zalaže se za liveralizaciju cenzure, kao i za porodične emisije putem televizijskih obrazovnih emisija. 1966. postaje premijerka. Naredne godine izabrana je na rok od pet godina za premijerku u parlamentu u kojem je Kongresna stranka imala većinu. Na izborima 1971. bila je čelna osoba stranke dobivši na nacionalnim izborima uverljivu većinu glasova. Godine 1975. optužena je za manji izborni prekršaj za vreme izborne kampanje održane 1971. godine. Ostajući neokaljana u toj aferi, optužila je deo svoje stranke da je pokušava ukloniti s funkcije, te je umesto podnošenja ostavke, u državi proglasila vanredno stanje 26.6. 1975. godine, sve dok indijski Vrhovni sud nije odbacio optužbe koje su upućene protiv nje.

Što je više boravila na vlasti, Indira je mnoge aspekte javnog života u Indiji sve više stavljala pod svoj strogi nadzor. Mnogi su u tim njenim potezima videli uticaj njenog mlađeg sina Sanjaja, politički neiskusne osobe kome se sve više obraćala za pomoć. Nadajući se kako će tako demonstrirati javnu podršku njenom režimu, organizovala je u martu 1977. godine opšte izbore. Međutim, izgubila je izbore, premijersko mesto, mandat u parlamentu, a Kongresna stranka doživela je strašan poraz. U maju 1980. uspela je napraviti spektakularni povratak, te oformiti većinsku vladu. Nakon što je Sanjaj poginuo u avionskoj nesreći iste godine u junu, počela se sve više oslanjati na svog starijeg sina Radživa, videći u njemu svog naslednika. Dana 31. oktobra 1984. nakon što je ugušila pobunu Sika, smrtno ju je ranio Sik koji je bio pripadnik garde koja je bila zadužena za njenu sigurnost. Nakon tog nemilog dogadjaja, Radživ je vršio dužnost premijera sve do 1989. godine. On je ubijen u jeku predizborne trke u Madrasu 21. maja 1991. godine.