“Kada sam imala dvanaest godina prijatelji mojih roditelja su me pitali da li sam imala srećno detinjstvo. Odgovorila sam “ne, nisam bila srećna”. Moj otac je to čuo i bio je besan. „Imaš idilično detinjstvo. Ti si veoma srećna, kakve su to gluposti!” A pošto je on moj otac, moj voljeni, ali strogi otac, osećala sam se krivom, osećala sam se loše zbog onoga što sam rekala”, iskrena je bila Filipa.
Roditelji toliko žele da im deca budu srećna da ponekad pokušavaju da ih nateraju da budu srećna. Ono što je mom ocu tada nedostajalo, a često nedostaje roditeljima, jeste mogućnost da se povežu sa detetom. Nakon što je naš gost otišao, otac me je pitao zašto se tako osećam i rekao da odgovor, kakav god da je, neće protumači kao napad na sebe, prenosi portal roditelji.hr.
Deca nisu projekti – nešto što će ispasti dobro ili loše – ili poslovi koje treba raditi, već ljudi sa kojima treba da se identifikujemo. Ovo je ključna, najvažnija stvar koju roditelj treba da ima na umu kada je reč o vaspitanju– da ono što treba svesno da čuvaju, ono o čemu treba razmišljati i raditi nije toliko njihovo dete samo po sebi, već njihov odnos sa detetom. Prečesto fokusirajući se samo na dete, roditelji ne vide kako njihovi postupci utiču na to dete. Svakom detetu treba pristupiti kao individua, a ne nasedati na etikete kao što su „devojčica“, „dečak“, „najstariji“, „najmlađi“ i druge generalizacije.
Roditelji obično mnogo razmišljaju o budućnosti svoje dece i mogućnostima koje im mogu stvoriti pri izboru škole i postavljanju ciljeva, ali je još važnije biti prisutan sa detetom u sadašnjosti — da ga vide, razumeju i prihvate takvog kakvog je sada. Ako roditelji izaberu šta odgovara njihovom detetu u sadašnjosti, budućnost će im biti mnogo lakša.
Jedan od najvažnijih pokazatelja dobrog mentalnog zdravlja deteta je snažna veza sa roditeljima — zdrav, funkcionalan odnos“, objasnila je Filipa Peri, jedna od najpoznatijih svetskih psihoterapeuta, za Financial Times.
