Mnoge mame i tate razmišljaju o čuvanju matičnih ćelija kako bi na taj način uložili u zdrvastvenu budućnost deteta. Matične ćelije se takođe mogu prikupiti iz krvi pupčane vrpce odmah nakon rađanja, a stručnjaci sa sajta Stetoskop pisali su da se terapija matičnim ćelijama podrazumeva njihovu upotrebu u lečenju različitih stanja i bolesti.
Upotreba matičnih ćelija kostne srži
Preko 30 godina, matične ćelije kostne srži se koriste za lečenje bolesnika koji boluju od kancerskih stanja kao što su leukemije i limfomi. Ovo je jedini oblik terapije matičnim ćelijama koji je široko prihvaćen. Tokom hemioterapije veliki broj rastućih ćelija je ubijeno citotoksičnim (toksičnim za ćeliju) agensima, koji ne mogu da razlikuju između zdravih ćelija i ćelija karcinoma. To je jedan od sporednih efekata konvencionalne trapije. Matične ćelije donora se daju primaocu, u cilju zamene hematopoeznih matičnih ćelija donora koje su uništene hemiotrapijom. Transplantirane ćelije takođe generišu imuni odgovor koji potpomaže u borbi protiv postojećeg karcinoma ubijajući maligne ćelije. Međutim ovaj imuni odgovor može biti preteran, izavajući takozvanu graft versus host reakciju, kada novostvorene ćelije imunosti napadaju tkiva primaoca. Ovo stanje je veoma teško, prestavlja najtežu neželjenu rekaciju ovog oblika lečenja i zahteva agresivno lečenje.
Upotreba matičnih ćelija u bolestima nervnog sistema
Veliki broj istraživanja je usmereno na mogućnost primene matičnih ćelija u lečenju neurodegenerativnih oboljenja kao što su Parkinsonova bolest, ALS, Alchajmerova bolest i MS. Zdrav mozak odraslih sadrži neuralne matične ćelije koje se dele da održe svoj stalan broj ili postaju progenitorne ćelije. Progenitorske ćelije mogu da migriraju unutar mozga i održavaju populaciju olfaktornih neurona (nervi čula mirisa). Sprovedene su studije koje su pokazale značajni neuroprotektivni efekat nastao farmaceutskom aktivaciom endogenih matičnih ćelija.
I dalje se vrše istraživanja u sa ciljem da se pokaže efikasnost ovog oblika terapije kod šloga, traumatskih povreda mozga i kičmene moždine.
Matične ćelije i bolesti srca
Operacija matičnim ćelijama u terapiji infarkta miokarda se uglavnom vrši autologim matičnim ćelijama kostne srži, ali se koriste i drugi tipovi adultnih matičnih ćelija kao što su matične ćelije izolovane iz masnog tkiva.
Mogući načini reparacije srčanog tkiva ovim putem su: stimulacija nasastanka srčanih mišićnih ćelija, stimulacijom rasta vobih krvnih sudova koji će prokrviti oštećeno srčano tkivo, sekrecija faktora rasta.
Matične ćelije i poremećaji razvoja ćelija krvi
Potpuno zrela crvena krvna zrnca se mogu dobiti u laboratoriji (ex vivo) iz hematopoeznih matičnih ćelija koje su prekursori crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Tokom ovog procesa ove ćelije se uzgajaju zajedno sa stromalnim ćelijama i na taj način se stvara sredina koja oponaša uslove koji se nalaze u kostnoj srži, tj. mestu gde ove ćelije normalno nastaju. Eritropoetin, faktor rasta se dodaje, i on stimuliše ove ćelije da se diferenciraju u eritrocite.
Dijabetes tip 1 i mogućnost njegovog lečenja matičnim ćelijama
Ljudi sa Tip 1 dijabetesom gube funkciju insulin produkujućih ćelija pankreasa. U novijim eksperimatnima uspešno su formirane beta ćelije pankreasa od embrionalnih matičnih ćelija. Ukoliko se ove novostvorene ćelije uspešno trasplantiraju mogle bi da zamene postojeće oštećene ćelije ovih bolesnika.
Primena matičnih ćelija u ortopediji
Upotreba meznhimalnih matičnih ćelija našla je široku primenu u ortopediji. Ove ćelije se mogu koristiti kod trauma kostiju i mišića, u cilju obnavljanja hrskavice, kod osteoartritisa, prilikom operacija intervertebralnih diskusa, operacija rotatorne manžetne, i nekih muskuloskeletnih oboljenja.
Mezenhimalne matične ćelije se koriste kao podloga u tkivnom inženjeringu i regenerativnoj medicini.
Zarastanje rana i matične ćelije
Matične ćelije se mogu koristiti za stimulaciju rasta ljudskih tkiva. Kod odraslih najčešće na mestu povrede dođe do stvaranja ožiljnog tkiva koje se karakteriše lošom organizacijom kolagena i iregularnim vaksularnim strukturama. Kod povreda fetalnog tkiva dolazi do potpune regeneracije povređenog tkiva kroz aktivciju matičnih ćelija. Metoda moguće regeneracije povređenih tkiva jeste uvođenje matićnih čelija u dno rane i stimulacija matičnih ćelija da se preobrate u ćelije željenog tkiva. Ovaj metod omogućava regenerativni odgovor sličan fetalnoj regeneraciji.
Za Stetoskop.info, Nikola Spasojević, Medicinski fakultet u Beogradu
