Vilhelm Konrad Rendgen bio je nemački fizičar koji je 8. novembra 1895. proizveo i registrovao elektromagnetske zrake danas poznate kao iks-zraci ili rendgenski zraci.
U toku 1895. Rendgen je poput brojnih fizičara ispitivao efekte visokog napona na električno pražnjenje u razređenim gasovima u vakuumskim cevima. Krajem te godine već su se ispitivali efekti katodnih zraka van vakuumskih cevi. U pripremi jednog od takvih eksperimenata testirao je aparaturu u mraku i primetio je nekakvo svetlucanje na stolu, metar od aparature, kada god uključi visoki napon. Pošto se u ponovljenim pokušajima desilo isto, upalio je šibicu i shvatio da svetlucanje dolazi od barijumplatinocijanida koji je tu bio odložen čekajući neki od sledećih eksperimenata.
Rendgen je nagađao da se radi o novoj vrsti zraka (katodni zraci su već bili poznati). Sledećih nekoliko nedelja je jeo i spavao u laboratoriji neprekidno ispitujući osobine novih zraka koje je privremeno nazvao iks-zraci, koristeći matematičko označavanje za nepoznatu veličinu. Mada su kasnije zraci kada je postao poznat po njemu dobili ime rendgenski zraci, on je radije koristio izraz iks-zraci.
Jedna od prvih radiografija (rentdenska slika) koje je Rendgen snimio prikazuje šaku Alberta fon Kelikera, a snimljena je na prvoj javnoj demonstraciji iks-zraka. Kasnije je priznao da je ta slika ostavila tako snažan utisak na njega da je odlučio da dalje eksperimente nastavi u tajnosti jer se plašio da bi mogao izgubiti reputaciju ako se ispostavi da sve što tvrdi nije tačno.
Rad O novoj vrsti iks-zraka objavljen je 50 dana kasnije, 28. decembra 1895.godine 1901, dobio je prvu Nobelovu nagradu za fiziku. Novac od nagrade poklonio je svom univerzitetu. Iz moralnih pobuda je odbio da svoj rad zaštiti patentom. U novembru 2004. Internacionalna unija za čistu i primenjenu hemiju dala je 111. elementu u periodnom sistemu ime rendgenijum.
Izvor: sr.wikipedia.org
