NE DOZVOLITE SEBI DA OVO NE ZNATE: Najčešće jezičke nedoumice u kojima većina ljudi greši prilikom pisanja

Srpski jezik, za razliku od mnogih drugih širom sveta, ima dosta nedoumica i gramatičkih pravila, koje ni mi Srbi, kojima je maternji, ne možemo da savladamo, a ne neko ko tek treba da ga nauči.

Dešava se da se često dvoumimo kako se neka reč piše iako smo je upotrebili bezbroj puta. To se dešava čak i onima koji odlično poznaju pravopis i kojima je jezik profesija.

Predstavljamo vam neke od najčešćih jezičkih nedoumica u našem jeziku, kako biste bili sigurni da ih pravilno pišete.

Jezik se stalno menja iz različitih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane-prihvate, a one koje nisu-isključe iz standarda.

O tome da se negacija uz glagole piše odvojeno (“ne znam”, “ne želim”, “ne mogu”…) kao i da se negacija uz prideve piše sastavljeno (“nekuluturan”, “neobrazovan”…) nećemo zaista govoriti. To se nadamo da većina vas zna.

U pisanju komparativa i superlativa prideva mnogi greše. 

Komparativ prideva visok je viši, a superlativ glasi najviši. Slično je i sa “strožiji ili stroži”.
Ispravan oblik je stroži.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?

Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Ispravne konstrukcije – pogrešne konstrukcije

Kod kuće sam – Kući sam
Sve vreme – Svo (celo) vreme
U vezi s tim – U vezi toga
Gledati televiziju – Gledati televizor
Doći autobusom – Doći s(a) autobusom
Kuda ideš – Gde ideš
Konsultovati se s nekim – Konsultovati nekoga
S obzirom na to da – Obzirom da

Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično?

Ako se neka reč u infinitivu završava na „ći“, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću…

Samnom ili sa mnom?

Pravilno je odvojeno, sa mnom.

Apropo ili a propo?

Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.

Ubuduće ili u buduće?

Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”

Za ništa, nizašta ili ni za šta?

Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.

Bezveze ili bez veze?

Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”. “Ostao sam bez veze.” U slučaju prideva “bezvezan” piše se spojeno: “Bezvezna priča”.

Godinu i po ili godinu ipo?

Pravilno je godinu i po.

Razočarenje ili razočaranje?

S obzirom na to da se piše “razočaran”, “razočarati” sasvim logično je pisati i govoriti i “razočaranje” iako većina ljudi nepravilno govori “razočarenje”.

Preuzeto: Srbija Danas