Da li škola počinje prerano ili kasno? Kako vreme početka časova utiče na produktivnost dece? ovim pitanjima se bavila ruska neuronaučnica Asja Kazanceva koja je izrazila mišljenje da nastava u školama i na univerzitetima ne bi trebalo da počinje pre 10 sati. U anketi koju je sprovela, 43 odsto ljudi u Rusiji podržava ovu ideju.
Njeno objašnjenje je to što pospano dete ne može dobro da uči i da se koncentriše, a ako nastava počinje kasnije, to će poboljšati uspeh učenika.
Smatra da učenik nije u stanju da percipira informaciju kada se nije dovoljno naspavao. Dobijene informacije se asimiliraju i pretvaraju u znanje tek kada ih dete shvati. “Nema smisla podučavati nečemu osobu koja nije dovoljno spavala”, kaže Asja Kazanceva.
Školski raspored posebno pogađa decu tinejdžera, kojima je teško da zaspe rano uveče. Naučne studije su dokazale da školarci mogu da imaju depresivno raspoloženje i počinju da se prejedaju upravo zbog nedostatka sna.
Kakav će biti efekat kasnijeg početka nastave?
Naučnici su više puta rekli da su rano ustajanje i nedostatak sna mučenje i za decu i za odrasle. Dakle, u aprilu ove godine naučnica je istakla da učenici kojima časovi kasnije počinju osećaju bolje i ređe doživljavaju pospanost. Takođe, prema nekim izvorima, učenici koji kasnije krenu u školu bolje prolaze od onih koji rano ustaju.
Asja Kazanceva se poziva na eksperiment sproveden među srednjoškolcima. Oni učenici koji su počeli da uče u 14 časova položili su test iz hemije za 6% bolje od onih koji su seli za školsku klupu u 9 časova.
Jedan od direktora njujorške škole pomerio je vreme početka nastave sa 8.30 na 10.00 časova. Kao rezultat toga, uspeh učenika je povećan za skoro 20%.
Ako govorimo o osnovcima, onda su, naravno, njihovi roditelji zainteresovani za raniji početak nastave, jer treba da šalju decu u školu i trče na posao. Ali, prema autoru ideje, potrebno je otvoriti škole u kojima nastava počinje kasnije nego inače, i uporediti napredak učenika.
Da li se roditelji slažu sa idejom?
Sudeći prema anketama na društvenim mrežam,a, roditelji su spremni da podrže svaku ideju koja će deci biti od koristi. U anketi je učestvovalo 4,7 hiljada ljudi. Otprilike trećina ispitanika ne pristaje da početak nastave odloži za kasnije – ko rano ustane, ima više vremena.
Sa inicijativom za početak učenja u 10 sati složilo se 43% anketiranih. Istovremeno, njih 19 odsto nedvosmisleno smatra da deci treba dati dovoljno sna, a 24 odsto spremno je da podrži ideju ako ona pomaže deci da bolje uče.
Šta nastavnici misle o odlaganju početka nastave?
Prema nekim nastavnicima, na asimilaciju znanja ne utiče vreme početka nastave, već dnevna rutina deteta. Ako se učenik dovoljno naspava i poštuje dnevnu rutinu, može dobro da uči u školi. A da biste se probudili rano ujutru, možete se istuširati i raditi vežbe. I tada definitivno neće biti problema sa početkom učenja u 8 ujutru.
“Moje mišljenje je da ne treba odlagati vreme, dete ujutru bolje uči informacije. Druge smene u nekim školama su više nužne zbog broja dece.” – Julija Moskaleva pedagog.
“Kasno ustajanje prekida raspored. Učenik treba da ide na spavanje u 21:00, a ustaje u 7:00. Sa pravim režimom, dete se neće umoriti. Radim sa decom u različito doba dana i reći ću ovo: dete je ujutru aktivno i koncentrisano. Samo što decu ne treba preopteretiti i voditi u hiljadu krugova. Ako se vreme nastave pomeri na 10 časova, deca će ići na spavanje u 12 časova, jer i oni imaju časove i vannastavne aktivnosti. Bilo da je dete aktivno tokom dana ili ne, u svakom slučaju, uveče će se brže umoriti. A kada popraviti materijal ako dete spava ujutru? Kao rezultat toga, asimilacija programa će težiti nuli.”- istakla je pedagoškinja i dodala – “Ne sviđa mi se ideja da obuku prebacim na kasnije. Vreme 8:30 je savršeno po mom mišljenju.”
