Čovek je, kažu naučnici, superorganizam o kome treba misliti kao o timu u koji ulaze brojni mikroorganizmi. Zajednice mikroba u našem organizmu možemo zaštititi i revitalizovati, evo i kako.
Ne zloupotrebljavajte antibiotike
Antibioticima se leče infekcije koje mogu ugroziti život, ali ako se koriste i kad treba i kad ne treba, mogu da poremete (smanje) mikrobiotu što omogućava „lošim igračima“ (mikrobima) da preuzmu kontrolu nad organizmom. „Uzimajući u obzir ono što znamo o bakterijama u crevima i njihovoj ulozi u održanju našeg zdravlja, trebalo bi razmotriti da li je dobro da dermatolozi prepisuju oralne antibiotike za akne“, kaže dr Robin Čatken, autor knjige Rešenje mikrobioma (The Microbiome Solution). „Čak i ako antibiotici deluju na povlačenje akni, oni mogu da dovedu do drugih, mnogo gorih problema.“ Jedan od najozbiljnijih je rezistencija (otpornost) na antibiotike. Mnogi stručnjaci preporučuju izbegavanje antibiotika, osim u slučajevima ozbiljnih infekcija. Kada je potrebno, zaštitite svoju mikrobiotu probioticima ili vrstom gljivica po imenu Saccharomyces boulardii (koje su dostupne u kapsulama).
Još jedan izvor nepotrebnih antibiotika je industrijski gajeno meso – stoci koja se gaji na ovaj način daju se antibiotici kako bi se sprečile bolesti i kako bi im se pomoglo da se ugoje. Kada jedemo meso ovih životinja, unosimo u organizam i antibiotike, kao i potencijalno opasne mikroorganizme koji su postali otporni na antibiotike. Možete da izbegnete ovaj problem tako što nećete jesti meso, ili ako niste vegetarijanac, tako što ćete jesti organski gajeno meso.
Unosite prebiotike
Istraživanja pokazuju da molekularna struktura nekih biljnih vlakana predstavlja superhranu za bakterije – tzv. prebiotici. Među njima su čičoka, špargla, nezrele banane, prokelj, lišće maslačka, sirovi beli luk, praziluk, crni luk, grašak, mahunarke, koren cikorije. Svakog dana pojedite neku od nabrojanih namirnica.
Manite se šećera
Konzumiranje većih količina šećera, posebno ako ne unosite dovoljno vlakana, jača E. coli i druge bakterije koje se hrane šećerom. To dovodi do bitke između loših bakterija i naših ćelija; cilj ove bitke je: doći do brzog izvora energije (što šećer jeste). „Kada se dokopaju šećera, ovi štetni mikrobi se razmnožavaju, naš imunitet se aktivira da bi se borio protiv njih, i – eto upale“, objašnjava dr Atena Aktipis, evolucioni biolog sa Arizona državnog univerziteta, koja je istraživala ovaj proces i članak o tome objavila u časopisu Annals of the New York Academy of Sciences. „Mikrobi mogu da povećaju zaraznost (virulenciju) i da pokušaju još jače da monopolizuju resurse.“ Kada unesemo dovoljno prebiotskih vlakana kako bismo nahranili dobre bakterije i kada izbegavamo šećer, time efikasno izgladnjujemo štetne mikrobe i odnosimo pobedu nad njima.
Jedite „kooperativnu“ hranu
Prosti šećeri dovode do konflikta izimeđu naših mikroba i naših ćelija, ali konzumiranje raznovrsnog voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica, podstiče saradnju (kooperaciju) između njih. Ove namirnice sadrže složene molekularne strukture koje zahtevaju dosta „posla“ da bi se razložile, što angažuje više vrsta mikroba u našem organizmu. Različiti mikrobi se hrane različitim složenim ugljenim hidratima i vlaknma, jačajući zajednicu dobrih bakterija u crevima tako što je podstiču na vrši različite poslova. Dok su zauzeti „obrađivanjem“ različite hrane, ovi mikrobi luče različite kratkolančane masne kiseline i hemikalije. Neke od njih direktno blagotvorno deluju na naše zdravlje, dok druge deluju na proširenje zajednice dobrih bakterija u crevima.
Hranite se u bojama duge
Hrana biljnog porekla blagotvorno deluje na našu mikrobiotu, pa unosite što više flavonoida i drugih fitonutrijenata koji se nalaze u voću, povrću, začinima i začinskom bilju jarkih boja. „Ovi fitonutrijenti podstiču raznovrsnost mikrobite u crevima koja pomaže u kontrolisanju upala“, objašnjava dr Leo Garland, autor knjige Rešenje za alergije (The Allergy Solution).
Jedite fermentisanu hranu
Kefir, jogurt, kimči, kiseli kupus i druge namirnice bogate živim mikroorganizmima podstiču funkciju creva ne samo tako što blagotvorno deluju na dobre bakterije u njima. „Probiotici su korisni, ali ne onako kako mislimo“, kaže dr Robert Rauntri, lekar funkcionalne medicine. „Izgleda da je njihova glavna uloga u tome da pomažu drugim bakterijama, poboljšavajući njihovu raznovrsnost i rast – jednostavnije rečeno, oni ulaze u organizam i pomažu svojim prijateljima.“
Ne budite preterani čistunci
Bebe stavljaju u usta svoje prste, igračke, različite predmete i – to je deo evolucione strategije za „hranjenje“ imunog sistema važnim podacima. I imunom sistemu odrasle osobe potrebni su novi podaci i izazovi kako bi ostao „u formi“. Eto zašto antibakterijski proizvodi (sapuni i sl) čine da budemo osetljiviji na prodor bakterija. Jer, ovih proizvodi ubijaju većinu bakterija na našim rukama i površini kože, ostavljajući one organizme koji su snažniji i koji mogu da mutiraju u „superbakterije“. Zdravorazumski pristup kaže da treba izbegavati antibakterijske proizvode i držati se „običnog“ sapuna i vode.
Boravite na svežem vazduhu
Određene vrste bakterija možemo uneti u organizam i dok smo na čistom vazduhu. Oko trećine crevne mikrobiote se stvara od bakterija koje formiraju spore i koje se nalaze u zemljištu stotinama godina. Udisanjem vazduha koji sadrži ove spore one ulaze u organizam i obnavljaju populaciju bakterija u crevima.
Neki korisni mikrobi koje srećemo u prirodi ne dobijaju se iz ljudske mikrobiote, ali ipak utiču na ljude. Jedan eksperiment je otkrio da imunizacija miševa inertnom bakterijom Mycobacterium vaccaekoja se tipično nalazi u zemljištu na kome su pasle krave, sprečava stresom uzrokovan kolitis uprkos promenama mikrobiote karakterističnim za inflamatornu bolest creva (IBS). Takođe, izgleda da one štite i od anksioznosti i depresivnog ponašanja.
Budite druželjubivi
Naučnici su se zapitali zašto u mnogim kulturama vekovima opstaje ponašanje koje podrazumeva grljenje, ljubljenje, držanje za ruke i druge fizičke znake bliskosti. Zar se takvim ponašanjem ne šire bakterije i virusi, što čini da se ljudi razbolevaju?
„Danas, kada znamo da bakterije i ljudi žive u zajednici, zvuči sasvim razumno da je ova razmena mikroba (putem pomenutog ponašanja) – korisna“, kaže evolucioni biolog, dr Endrju Meler sa Univerziteta Kalifornija, Berkli. U članku objavljenom u časopisu Science Advances 2016. on je objasnio kako šimpanze kod kojih je izraženo pomenuto ponašanje imaju raznovrsniju mikrobiotu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
