Zadovoljstvo preko 50 osoba sa invaliditetom koje treniraju džudo u Somboru, u proteklih nekoliko godina, prenelo se iz fiskulturne sale na njihove svakodnevne živote. Otkrivanje novih dimenzija, kao i samospoznaja sopstvenih vrednosti unela je radost u velika srca ovih istinskih boraca. Neli, kako je zovu njeni džudisti, upravo to predstavlja osnovni motiv za predan rad i daje joj snagu da se bori za njihova prava kroz sport.
Somborka Sajonela Krga po zanimanju je master profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Džudoom se bavi od malih nogu, a sticajem okolnosti, 2013. godine počela je da trenirara osobe sa invaliditetom.
,,Uz pomoć prijatelja iz Slovenije, a koji se džudoom za osobe sa invaliditetom bave preko 30 godina, sam spoznala da je moj sport mnogo plemenitiji nego što sam ga ja poznavala. Sve je započelo kao pilot projekat u Školi za osnovno i srednje obrazovanje sa domom ,,Vuk Karadžić’’ u Somboru. Prva godina već je pokazala fantastične rezultate, pre svega u fizičkom napretku dece, ali isto tako i u jačanju samopouzdanja, pa čak i smanjivanja socijalno neprihvatljivog ponašanja’’, kaže Sajonela, koja je po završetku projekta, zbog trudnoće i majčinstva prestala da radi, ali je projekat ponovo pokrenut 2018. godine i, zahvaljujući Gradu Somboru, traje kontinuirano već treću godinu za redom.
,,Moji džudisti i ja beskrajno smo zahvalni lokalnoj samoupravi Grada Sombora, koja je prepoznala potrebu za proširivanjem ponude sportskih aktivnosti za osobe sa invaliditetom, te su s tim u vezi 2018. godine podržali i program inkluzivnog džudoa kao model uključivanja što većeg broja osoba sa invaliditetom u prilagođene trenažne aktivnosti džudoa. Ovaj program potpuno je besplatan za naše građane i trenutno uključuje 52 polaznika. Kroz samu sekciju prošlo je gotovo 80 osoba sa invaliditetom, a osim medalja koje smo doneli našem Gradu, sreća i zadovoljstvo svih koji treniraju za nas sijaju jače od bilo koje medalje’’, navodi mlada profesorka.
Prema njenim rečima, ova grupacija je generalno diskriminisana, po svakom osnovu, i to je ono što je najviše rastužuje.
,,Kada bi ljudi znali koliko nam lepog donose u život i koliko nas uče da je život zaista jednostavan i da u životu treba biti skroman i zadovoljan sa malim, ja verujem da bi svako, na bilo koji način, radio sa njima, i ne bi ih diskriminisao. Vrednosti koje oni meni prenose smatram da su mnogo veće nego što ja njima pružam’’, kaže Sajonela i dodaje da je za sve koji treniraju džudo postao način života, a sala za treninge za njih je mesto na kom su spoznali svoje nove mogućnosti.
,,Sa treninzima su upoznali jednu novu dimenziju života, pre svega su spoznali svoje mogućnosti, na čemu ja stalno insistiram. Invalidnost je nešto što se uglavnom primeti i vidi, i ljudi stalno ističu kako su to osobe sa invaliditetom, sa nesposobnošću. Ja insistiram na tome da su oni samo osobe sa drugačijim sposobnostima. I kad oni sami spoznaju da mnoge stvari mogu i kad sa te strane pogledaju sebe, zaista su benefiti mnogi, ne samo u fizičkom, nego i u onom psihološkom i socijalnom smislu”, kaže ova posvećena džudistkinja, i dodaje da je njen najveći izazov da vežbe prilagodi svima.
,,Mnogi ovaj posao smatraju ne toliko vrednim kao kad treniraš olimpijske šampione, ali opet s druge strane, pravi trener je onaj koji je dobar metodičar, meni je to izazov i mislim da me upravo to i razvija u profesionalnom smislu. Prosečni čovek kolut napred, bacanje, padanje i slične stvari ne shvata kao privilegiju, a mojim polaznicima takve stvari ulepšaju život. I kada vidim koliko malo nas može učiniti srećnim, shvatim koliko umemo da budemo prezahtevni i neskromni u životu”, kaže ona i dodaje:
,,Ta njihova zahvalnost meni daje snagu da se dodatno borim za njih, za njihova prava kroz sport, jer generalno, sport je u današnje vreme jedna gladijatorska arena i privilegija samo najboljih od najboljih, ali sport zapravo treba da bude baza svakom čoveku i, naravno, tako i osobama sa invaliditetom.’’
(Kurir.rs/@somborjeotvoren)
Preuzeto: kurir.rs / somborjeotvoren
