Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Šta su vatre radosnice, majsko drvo i od kada se ide na uranak? Običaji koji sežu u daleku prošlost, sve do starih Grka i Rimljana

Danas je 1. maj i većina ljudi otići će negde u prirodu da uživa. Možda neće baš poraniti zorom, ali će sigurno ovaj dan iskoristiti za opuštanje, druženje i roštiljanje u nekoj zelenoj oazi.

I dok su isto tako radili naši roditelji, bake i deke, možda ne znate koliko daleko u prošlost seže ovaj običaj. Definitivno nije novijeg datuma, a verovali ili ne proslavljali su ga drevni Grci u čast boginje Maje, kao i Rimljani. Zabeleženo je da se u starom Rimu, još u 2. veku za vreme vladavine Komoda, proslavljala Majoma: festival plesa, muzike i opijanja koji je trajao, ni manje ni više, već čitav mesec.

U drevnom Rimu prvi dan maja padao je u vreme praznika Floralija, nazvanog u čast Flore, boginje proleća i cveća. To je bilo vreme pesme, igre i parada s puno cveća. Prazniku su se naročito radovale rimske prostitutke, jer su Floru smatrale svojom zaštitnicom.

Kelti i Sloveni su 1. maj smatrali najznačajnijim danom u godini jer se tada od bogova traži zaštita zdravlja, lova, setve i žetve. Takođe, Kelti su ovu svečanost nazivali Beltein ili Beltan. Naziv potiče od keltskih reči „belo“ i „tanos“ što znači sjajna vatra, odnosno vatra radosnica, koja se palila baš 1. maja i bila je posvećena vrhovnom božanstvu.

Tako su ogromne vatre paljene na brdima i uzvišicama, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana.

Kako piše istorija, vatre radosnice paljene sve do 19. veka u skandinavskim zemljama i Evropi, i to uz simbolično prinošenje žrtve, uglavnom su to bile životinje.

Hrišćanske crkve nisu imale mnogo uticaja na ove paganske običaje. „Prvi maj, to jest Beltana, predstavlja jedini praznik čije je prilično slobodno obeležavanje bilo van kontrole kako hrišćanske crkve tako i drugih autoriteta“, navodi engleski list Guardian.

Možda ste i vi kao deca palili logorsku vatru poslednjeg dana aprila, pa se takmičili sa susednim krajem grada ili drugim selom, čija je veća. I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri.

A pored običaja paljenja logorske vatre, tu su i običaji koji se vezuju za majsko drvo ili majski stub. Oni su imali važnu ulogu u narodnim svetkovinama evropskog stanovništva.

A običaj je nalagao da se ustane veoma rano, još pre izlaska sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Majsko drvo se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja.

U nekim krajevima sekle su se grane kojima su ljudi kitili vrata svojih kuća. Verovalo se da to donosi blagostanje i štiti od zla, a majsko drvo je najavljivalo dolazak leta.

Ovaj običaj zadržao se do danas u Timočkoj krajini, a obeležava se tako što se usred sela postavi drveni stub koji simbolizuje majsko drvo, okiti se raznobojnim krpicma i slatkišima, pa oko njega igraju devojke držeći se za ruke i prizivajući šumske vile da im se pridruže.

Potom tri puta obiđu oko nekog stabla sa lepom krošnjom i pevaju:

– Drvo nam se razgranalo, meni sreću rascvetalo!

Na ovaj način simbolično prizivaju sreću i prijateljstvo sa rođacima i prijateljima.

Inače, Englezi 1. maja slave rođenje Robina Huda, čuvenog zaštitnika siromašnih.

Tagovi:
Pročitajte još: