Krevet treba da ima jasan i jednostavan dizajn, upozoravala je najpopularnija “svetska učiteljica” Marija Montesori. Čak i ako svi spavate u jednoj sobi gde dete ima svoj krevet uz roditeljski, treba da bude jasan deo namenjen detetu. Prilaz treba da mu bude slobodan, tako da dete može da legne kad god poželi. Zato je najpogodniji jednostavan dušek sa letvicama ili u ramu, postavljen na pod.
Po čuvenim “montesori” principima, čak i veoma maloj deci su potrebni sto i stolica. Konkretno, postoje čak stolice posebno dizajnirane po tim načelima, a njihovo sedište je na oko 25 centimetara iznad poda. Na njoj ćete uspeti da smirite čak i jednogodišnjaka, tako da se bar na kratko skrasi u sedećem položaju.
Kada dete napuni dve godine, trebalo bi zameniti sto i stolicu većim. Ono treba da se navikava da je to mesto gde “uči i radi”, što je u njegovom slučaju, zapravo igra. Bilo bi najbolje da mu vi pokažete kako da uzme igračke sa polica i odnese ih do stola. Navikavajte ga da, kada završi, vrati te igračke na mesto.
Druga oblast za slobodnu igru ili rad sa određenim edukativnim igračkama je pod. Sve što vam treba je mekan i tepih srednje veličine. Na njemu se mogu postaviti i lutke i plišane životinje, kockice, drvene ili plastične životinje… Tepih ili mekano ćebe na podu veoma su važni, čak i za odojčad, da u miru i tišini upoznaju svoje telo. Čak i stariju decu vrlo često privlači baš takva površina i vole da se bacaju i okreću. Za male gimnastičare može se obezbediti i prostirka za jogu. Svi objekti koji pozivaju na fizičku aktivnost pripadaju ovom delu prostorije.
Polica ima dve uloge u dečjoj sobi prema “montesori” principu: s jedne strane, dete na prvi pogled može da vidi čime se može igrati i to mu je lako pristupačno. S druge strane, za razliku od velike kutije ili korpe, svaki predmet ima svoje mesto na polici. Ovo unosi red u prostoriju – i lakše je za sređivanje. Takođe bi trebalo da budu dovoljno duboke – 40 centimetara je najbolje. Ne treba držati previše različitih igračaka na polici. Šest do osam je apsolutno dovoljno za dvogodišnjeg mališana.
Igračke koje se često koriste ostaju na polici, knjige treba da budu odabrane tako da odgovaraju interesovanjima mališana, slobodne i nezatrpane drugim predmetima. Na ovaj način, mnogo je veća verovatnoća da ćete izazvati interesovanje deteta za čitanje. Knjige je najbolje menjati u redovnim intervalima (jedna do dve nedelje) u skladu sa godišnjim dobima, proslavama i interesovanjima deteta.
Samostalno oblačenje se može vežbati rano – čim dete pokaže interesovanje za sopstvenu odeću, a najranije od treće godine. Pre svega, važno je da odeća bude praktična i da se uvežbavaju tehnike koje olakšavaju oblačenje. Pored toga, garderoba mora biti pripremljena na takav način da dete može da pronađe i odabere svoju odeću.
Za to su idealne pregrade, kutije ili lake fioke u koje je raspoređena jedna vrsta odeće (pantalone, majice, donji veš, čarape,…). Pregrade mogu biti opremljene sa slikom odgovarajućeg sadržaja spolja, kasnije sa etiketama na kojima piše “košulje”, “džemper” itd. Odeća je bolje poređana jedna pored druge nego naslagana jedna na drugu, jer je tako detetu lakše da je izabere.
Nisku šina za odeću, bilo u ormaru ili samostojeću, više će voleti deca nego odrasli. Oni mogu da pregledaju svoju odeću u punoj dužini i tako izaberu upravo ono što im se dopada.
U dečjoj sobi prema ovim principima dobro je postaviti slike na zidove prema interesovanjima deteta, zatim voditi računa da tasteri za svetlo budu visine 60 cm, da postoji mini metla za čišćenje, drvena kocka za penjanje, praktična pletena korpica i malo zidno ogledalo. Ono što nikako ne bi trebalo držati u dečjoj sobi su krevet sa ogradicom, velike ormane za igračke i garderobu, TV ekrane, monitore i drugu tehniku. Pravila Marije Montesori imaju za cilj da deca borave u nepreterpanim sobama, da mogu da se slobodno kreću i jačaju svoje samopouzdanje.
