U Somboru složno živi mnoštvo ljudi različitog porekla. Sombor je grad koji je odavno prepoznat kao grad bogatog kulturnog nasleđa, tolerancije, multinacionalnosti, multikonfesionalnosti, multikulturalnosti i kao grad koji teži da ove svoje vrline zadrži i unapredi. Tako je Kulturni centar „Laza Kostić“ inicirao osnivanje festivala multikulturalnosti pod nazivom „MultiKulti”. Ova manifestacija nastala je 2017. godine, sa ciljem da se promovišu vrednosti koje stvaraju i neguju pripadnici različitih nacionalnih manjina koje stanuju na teritoriji Grada Sombora, kao i da se očuva njihovo nasleđe.
Kao i svake prethodne, i ove godine upriličen je šarenolik i kvalitetan program, na petom po redu festivalu multikulturalnosti, pod krilaticom „Iz naše stare škrinje“. Direktorka Kulturnog centra, Vesna Šašić, ističe da ova manifestacija polako prerasta u tradiciju i da je na to izuzetno ponosna.
„Ovo je peto po redu izdanje festivala multikulturalnosti, 2017. festival je osnovan u slavu 21 nacionalnosti koja živi i radi u Somboru, sa ciljem da afirmišemo vrednosti koje postoje u Somboru, a to su tolerancija, multikulturalnost, ravnopravnost i sloboda. Takođe, sa ciljem da očuvamo naše običaje i tradiciju i da istaknemo sve te različitosti koje poseduje upravo ta 21 nacionalnost“.
View this post on Instagram
Šašić je navela da se, iz godine u godinu, festival razlikuje prema sadržaju i svake godine se radi na unapređivanju programskih sadržaja. Kako je ona istakla, ove godine je manifestacija posvećena – lepoti. Lepoti narodne nošnje, igre, pesme i običaja, koju neguju kulturno-umetnička društva koja deluju na teritoriji Grada Sombora.
Program je počeo od jutarnjih časova, kada je upriličeno otvaranje izložbe pod nazivom „Ovo je naše najlepše“, a autori izložbe bili su članovi Srpskog kulturno-umetničkog društva „Izvor“ iz Stanišića. Izložba je postavljena u ulici Laze Kostića, a posetioci su mogli da vide fotografije na kojima su uglavnom bile prikazane narodne nošnje iz somborskog kraja. U večernjim časovima, organizovan je Bazar rukotvorina i tradicionalnih proizvoda iz Autonomne pokrajine Vojvodine. Na Bazaru su razna udruženja iz somborske opštine prikazala čime se bave i šta u udruženjima stvaraju – od nakita, heklanja, ukrasa za kuću, slika, domaćih sredstava za negu na prirodnoj bazi, pa do prehrambenog programa, kao što su kolači i zimnica. Svi izloženi proizvodi su autentično somborski, nastali mešanjem različitih kultura i običaja.
Mila Kuran, iz Udruženja slepih Sombor, izrazila je zahvalnost Kulturnom centru „Laza Kostić“ na pozivu da učestvuju na Bazaru. Objašnjava da se članovi i članice ovog Udruženja svake godine temeljno pripremaju za učešće na ovoj manifestaciji, jer im je posebno značajno da svoj angažman prikažu baš tu, na mestu susreta raznih domaćih radinosti, kojima obiluje somborski kraj. Kako su Somborci poznati i kao humanisti, ni ovoga puta humanitarni karakter okupljanja nije izostao.
„Naše žene se, unazad, da kažem, nekoliko meseci bave izrađivanjem onoga što je ovde sada predstavljeno od radova. Radovi su u humanitarne svrhe, tako da možete ovde pogledati šta smo sve radile nas desetak žena. Oslikavale torbice od džinsa, heklali korpice. Naša prijateljica je radila tegle, ona je radila dekupaž na teglama“.
Somborski duh vekovima je oblikovan ukrštanjem niza različitih naroda i njihovih kulturnih različitosti, iz čega je nastao jedan svojevrsni lokalni supkulturni pokret, koji se danas odlikuje mnoštvom građanskih udruženja, koja predstavljaju tihe čuvare te autentičnosti. Slavica Vasojević iz Udruženja „Somborske niti“, navodi da je za članice ovog Udruženja važno učešće na „MultiKulti“ festu zbog povezivanja sa drugim srodnim organizacijama iz drugih nacionalnih grupa. Ona je izdvojila šta je ovo Udruženje predstavilo na ovogodišnjem festivalu.
„Mi možemo da ponudimo tkanje sa motivima, iz somborskog Muzeja, ćilima starog od 1820. godine, motive sa staparskih ćilima, ruže i vence i imamo pustovani nakit, koji je najstarija tehnika obrade vune. Imamo tkane sedalice, to je na prvom ovom donjem delu štanda, i imamo zmijanski vez, koji potiče iz zemlje mojih predaka, iz središnjeg dela Bosne“.
Poseban aspekt somborskog kulturnog miljea jeste angažman mladih u očuvanju i negovanju tradicije, a gde su mladi, tu su neminovno inovativni pristupi radu i rađanje novih ideja, u čemu je Sombor neretko prednjačio. Ispred Udruženja građana Gakovo, Danijela Vagić je istakla da se ovo Udruženje bavi stvaranjem modernih, posebnih, ručno rađenih knjiga namenjenih deci, kao i mirisnih sveća, koje su sve rađene na prirodnoj bazi.
„Knjige su namenjene za decu predškolskog uzrasta, raznih tema, koje mogu da interesuju zapravo decu u tom periodu. Da se lakše prilagode nekim novim situacijama i da zapravo nauče nešto novo. A kod sveća, da ugodite sebi i da malo zamirišete, prostor u kome se nalazite, da uživate malo“.
Nakon Bazara, usledila je modna revija „Lepota narodnih nošnji AP Vojvodine“, a potom i svečani defile kulturno-umetničkih društava Grada Sombora kroz uži centar grada. Na Trgu Svetog Đorđa, usledio je i nastup ovih društava, a nakon toga i koncert Etno grupe „Iskon“. Somborska publika, koja kulturu i umetnost shvata kao sastavni deo svoga bića, pomno je ispratila sve delove programa. Izlagače, publiku i sve goste, u ime Grada Sombora, pozdravio je pomoćnik gradonačelnika, Siniša Borota. On je istakao da lokalna samouprava prepoznaje značaj očuvanja i negovanja kulturne baštine Sombora, koja podrazumeva preplitanje raznih nacija, kultura, običaja i tradicije, te da će, kao i do sada, uvek rado da se odaziva pozivima na ovakve manifestacije i da ih pomogne i finansijski i logistički.
„Sombor je oduvek, tokom svoje bogate istorije, bio grad koji baštini multikulturalnost i Grad Sombor uvek podržava manifestacije koje baštine tu tradiciju, jer je multikulturalnost naše bogatstvo, naš ponos“.
Veliki odziv Somboraca na ovu manifestaciju govori u prilog njenoj važnosti i značaju. Somborci su širom regiona prepoznati kao ljudi otvorenih srca, a grad Sombor važi za dobrog domaćina, koji prigrli svakog dobronamernog čoveka sa svih meridijana i paralela. Festival multikulturalnosti ovo je i dokazao.
*OVAJ PROJEKAT SUFINANSIRAN JE IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
