Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Ismevanje dece zbog težine ostavlja posledice kad odrastu

Trinaestogodišnjaci koji su osećali pritisak članova porodice da izgube kilograme i trpeli zadirkivanje na osnovu težine pokazali su veći nivo sopstvene osude zbog težine kada su napunili 31 godinu, prema istraživanju Univerziteta u Bristolu objavljenom u časopisu Lancet Regional Health Europe.

Društveni problemi zbog prekomerne težine, dovode do toga da ljudi misle da su manje privlačni, manje kompetentni ili manje vredni kao osoba zbog svoje težine, čak i ako nemaju teške oblike gojaznosti ili su samo tokom odrastanja bili gojazni. Povezano je sa poremećajima u ishrani i povećanom željom za mršavošću.

Istraživanje je otkrilo “snažne i dugotrajne efekte na mentalno zdravlje odraslih” uzrokovano pritiskom roditelja i porodice, kao i nasilnika u školi i medijima. Nalazi su došli od više od 4.000 dece iz Bristola i okoline koja su prvi put proučavana 1990-ih i sada imaju 33 godine. To je prva studija koja je istraživala efekte takvog pritiska tokom decenija života ljudi, tvrde autori.
Gojaznost je u parlamentarnoj istrazi 2022. o uticaju slike o svom telu na fizičko i mentalno zdravlje pokazala, da je osuda zbog težine povezana sa depresijom i anksioznošću i ugroženim psihosocijalnim blagostanjem, da može dovesti do izbegavanja ili odlaganja usvajanja zdravih navika i da je povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti nezavisno od težine osobe.

„S obzirom na značajne dokaze da je slika o prekomernoj težini imala ozbiljne implikacije na mentalne i druge aspekte zdravlja, ovi nalazi će biti ključni za ciljane programa prevencije i podrške ljudima koji su najugroženiji“, zaključili su autori studije.

U dobi od 13 godina, deca su pitana o tome koliko često su majka ili otac komentarisali njihovu težinu i koliko su jeli zbog čega su se osećala loše, u kojoj meri su ih članovi porodice i deca u školi zadirkivali zbog njihove težine ili oblika tela. Koliko su osećali pritisak da izgube težinu od porodice, prijatelja i vršnjaka sa kojima su izlazili.

Osamnaest godina kasnije, istih 4.060 ljudi, sada odraslih, zamoljeno je da oceni svoje slaganje sa pitanjima kao što su „Mrzim sebe zbog svoje težine“ i „Manje sam privlačan od većine drugih ljudi zbog svoje težine“. Istraživači su otkrili da su negativni komentari roditelja u vezi sa težinom i osećanja izazvana pod pritiskom porodice i medija da smršaju, imali najjače asocijacije na odrasle osobe koje pate od stigme težine i da su veze s ovim osudama bile „jake“.

„Deca koja dobiju ove komentare od članova porodice skoro 20 godina kasnije imaju negativniju procenu o sebi“, rekla je dr Amanda Hjuz, koautorka izveštaja i saradnik na odeljenju za nauku o zdravlju stanovništva Medicinske škole u ​​Bristolu. „Ovo predviđa razliku u samopoštovanju i psihičkom zdravlju ljudi. Pozvala je roditelje da „budu zaista oprezni“ kada razgovaraju sa decom o težini.

„Ovo ne znači da ne treba da promovišete zdravu ishranu ili da kažete da je vežba loša stvar, ali radi se o tome zašto to činite“, rekla je ona. „Radi se o podsticanju zdrave ishrane radi njih samih ili zato što će se osećati dobro. Ne govorite ‘trebate da budeš mršav da bi bio lep’. Uz to, ljudi koji su bili maltretirani u detinjstvu takođe su pokazali veću stigmu težine, ali se efekat smanjivao u zavisnosti od toga koliko se davno maltretiranje dogodilo.

Kako su ljudi u studiji bili deca mnogo pre društvenih mreža, nalazi o efektima medija će verovatno biti zastareli. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se pratio uticaj izloženosti dece društvenim medijima kasnije u životu. Hjuz je rekla da možda nije sve negativno jer bi društveni mediji takođe mogli da budu način na koji se ljudi povezuju sa sadržajem koji je pozitivan za sliku o svom telu.

Tagovi:
Pročitajte još: