Kada je beba mala nemate veliki broj mogućnosti kako da se igrate sa njom, i dok se trudite da shvatite šta joj privlači pažnju vrlo brzo postanete zabavljač po ceo dan, bez trunke predaha.
U radu sa roditeljima psihoterapeutkinja Vered Benhorin, primetila je da mnogi imaju dva modela delovanja, jedan u kome se potpuno angažuju oko zanimacije deteta i drugi u kome se potpuno isključe i puste da se igra samo.Međutim, ona otkriva treći model koji često roditelji zanemaruju.
Treći model ima velike benefite kako za bebu tako i za mamu i tatu.Kada je i sama počela da ga primenjuje, osećala je veću povezanost sa detetom, a pronašla je način i za opuštanje. Nazvala ga je istraživački model.
Roditelji često misle kako treba da budu konstantno učitelji svojim beba, ali bebe su mali istraživači – biraju igračke na koje će se fokusirati, proučavaju težinu i teksturu, stavljaju je u usta za još bolji osećaj i inuitivno znaju šta treba da rade. Naša uloga ko roditelj je da samo budemo asistenti u tom istraživanju.
Što se manje mešamo u bebin proces istraživanja i učenja, to više možemo posmatrati kako one to rade.U ovom modelu, roditelji ne vode svoje bebe u igru, ali se ne isključuju u potpunosti. Cilj je da svet posmatrate kroz njene oči, da budete prisutni, ali ne i aktivan učesnik.
Šta treba da uradite?
Sklonite mobilni i sve druge distrakcije na nekoliko minuta. Lezite uz vašu bebu i stavite glavu pored njene. Ponudite joj igračku, ali bez animiranja, samo je držite dok se beba ne ohrabri da vam je uzme. Kada je uzme vi ste tu samo da posmatrate šta ona radi sa njom, a svi znamo da kada dete uzme nešto novo u stanju je dugo da se zabavlja i da proučava.
Pored toga što ste tu i osnažujete vezu sa vašim detetom. Istovremeno vam daje mogućnost za pauzom i opuštanjem, jer ležite i samo posmatrate malog istraživača.
