Kako starimo, organizam se menja, te konstantno treba voditi računa o ishrani i navikama koje utiču na naše zdravlje i izgled.
Sertifikovana holistilčka nutricionistkinjaDženifer Hanvej, čija je specijalnost uticaj ishrane na izgled kože i koja blisko sarađuje sa dermatolozima, otkriva šta ona jede kako bi joj koža bila savršena.
“Sve što radimo da bismo poboljšali zdravlje kože, utiče na celokupno zdravlje organizma”, otkriva Hanvej.
Ujutru birajte proteine
Dženifer Hanvej smatra kako je za većinu ljudi najbolje da ujutru za doručak konzumiraju obrok pun proteina.
“To je najbolje što možete da uradite za svoj metabolizam, i to sa dugoročnim efektom”, otkriva Hanvej i dodaje kako je to dobar izbor i za osobe na autofagiji, koje često ne doručkuju odmah, već nekoliko sati nakon buđenja. Ona dalje objašnjava kako su proteini ključni za lepu i zdravu kožu jer se koža sastoji od proteina, pretežno kolagena, elastina i keratina.Preporučeni dnevni unos proteina je 1 grama po kilogramu telesne mase za osobe koje nisu fizički aktivne, dok se za one koji vežbaju preporučuje između 1.5 i 2 grama proteina po kilogramu telesne težine.
Na meniju za doručak Dženifer Hanvej nalaze se smutiji sa mlevenim lanom, maka prahom, lisnato zeleno povrće, tikvice, avokado i bademov puter, kao i grčki jogurt, bobičasto voće, jabuke, orašasti lodovi i heljdina zrna, kojima nekad dodaje i kolagen u prahu.
Ručak za lepu i zdravu kožu
Raznovrsnost je veoma bitna u ishrani, ne samo za čulo ukusa, već i za crevnu mikrofloru i celokupno zdravlje. Naučnici savetuju da nedeljno konzumirate 30 različitih namirnica biljnog porekla.
“Ja ručak nazivam velikom, ružnom salatom. Dohvatim što više lisnatog zelenog povrća, vodeći računa da tu imam i neke gorke biljke. Dodajem i povrće koje mi je ostalo od večere prethodnog dana, nekad malo fermentisane hrane. Obavezan dodatak su i maslinovo ulje, avokado ili neki drugi protein koji mi je pri ruci. O ručku zaista ne razmišljam puno”, priznaje Dženifer i otkriva da je cilj da kroz ručak unesete što više antioksidanasa, zdravih masnoća i vlakana.
Na njenom meniju za ručak obično se nalaze piletina, losos ili tofu sir, zatim kelj, rukola i lisnato zeleno povrće, kao i ekstradevičansko maslinovo ulje, avokado, fermentisana hrana, cvekla… Voće koje koristi u prirpemi ručka obuhvata jabuke, bobičasto voće i nar, kao i otašaste plodove i različite semenke.
Proteinska užina za osećaj sitosti
Jedna od razlika koje ćete primetiti kad počnete da unosite više proteina jeste duži osećaj sitosti, više energije, ali i zadovoljstva. Zato za užinu birajte orašaste plodove, semenke i namirnice poput humusa, preporučuje Dženifer.
Šta za večeru?
“Večera nikako ne treba da bude komplikovana. Ne brojimo kalorije, brojimo nutrijente i pazimo koliko imamo boja, vrsta masnoća i proteina u obroku”, kaže Hanvej. Ona obično večera mlevenu junetinu ili ćuretinu, karfiol i zdrave pasta sosove napravljene od neprerađenih namirnica, kao i losos i grilovano povrće.
