Petar II Petrović Njegoš rođen je pre 210 godina, na dan 13. novembra 1813. godine, u Njegušima nadomak Cetinja, kao drugi sin Tome Petrovića i Ivane Proroković. Kako mu je kršeno ime bilo Radivoje, u narodu je kasnije bio poznat i kao vladika Rade. Rano detinjstvo proveo je u Njegušima, a u Cetinjski manastir poveo ga je njegov stric, vladika Petar Prvi 1825. godine. Tamo je napisao svoje prve poetske stihove, a sredinom iste godine poslat je manastir Topla u Herceg Novom, gde je izučavao crkveno pevanje, psaltir, matematiku, italijanski i slično. Često je, u to vreme, prisustvovao službama u manastiru Savina. Na Cetinje se vratio 1836. godine, gde ga je njegov stric Petar proglasio za naslednika. Ovo je više bio splet okolnosti nego planirana stvar. Naime, vladika Petar Prvi je za svog naslednika imao u vidu Đorđija, Njegoševog brata od strica, ali Đorđije je radije odabrao školovanje u Rusiji, a kasnije oficirski poziv. Kako je crnogorska tradicija nalagala, za vladara zemlje birao se vladika, pa se mladi Njegoš počeo pripremati za ova dva životna poziva. Imao je na raspolaganju bogatu biblioteku svog strica, pa je tako sam učio ruski, engleski, francuski i nemački, a kasnije je dobio i svog učitelja – Simu Milutinovića Sarajaliju, od koga je upijao znanja iz istorije, filozofije i književnosti.
Upravu nad Crnom Gorom preuzeo je 1831. godine, veoma mlad, budući da je njegov stric preminuo. Njegoš je bio kako svetovni, tako i verski poglavar srpskog naroda u Crnoj Gori, a odmah po preuzimanju vlasti krenuo je da radi na modernizaciji društva i države, naročito na jačanju nacionalne svesti i patrijarhalnog morala, ali i na smanjenju plemenskih sukoba i tradicije krvne osvete. Za vreme njegove vladavine, u Crnoj Gori nicale su nove škole, sudovi, gradili su se putevi, a uveo je i porez. Koliko je bio posvećen opstanku svoga naroda, govori i jedna anegdota sa njegovog proputovanja u Trst. Naime, ondašnje novine pisale su da je „vladika di Montenegro“ priveden i saslušan, jer je bio uhvaćen u prodaji skupocenog nakita. Kasnije se ispostavilo da je išao da proda odlikovanje koje je dobio od Meterniha, kako bi kupio žito, budući da je 1847. godina bila veoma sušna u Crnoj Gori.
Tokom svog vladanja Crnom Gorom, osim politikom, bavio se i spisateljstvom. Iako nije bio „redovno“ školovan, bio je izrazito duhovan i uman čovek. Njegovo najpoznatije delo, „Gorski vijenac“, u potpunosti je u duhu narodnog jezika, ali sa uzvišenom dikcijom i izuzetnim porukama. Pored ovog, napisao je još dva značajna dela – „Luča mikrokozma“ i „Lažni car Šćepan Mali“, i to u poslednjih sedam godina svog života. Takođe, Njegoš je tvorac jedne od najlepših ljubavnih poema napisanih na srpskom jeziku ikada, a to je „Noć skuplja vijeka“. Prevođen je na više stranih jezika, a njegova dela aktuelna su i danas.
U rano proleće 1850. godine se naglo razboleo od tuberkuloze, a bezuspešno se lečio u Italiji. Uoči smrti, pozvao je u svoj vladičanski dvor sve viđenije narodne predstavnike, kako bi im naredio šta i kako imaju činiti kada njega ne bude, te ih posebno opomenuo da žive u slozi i da se naročito lepo odnose prema svojim susedima, gde je posebno istakao Boku Kotorsku. Umro je 10. oktobra 1851. godine, na Cetinju, a prema svojoj želji, sahranjen je na Lovćenu.
Nasledio ga je knez Danilo, koji je ostatke svoga strica preneo na Lovćen 1855. godine. Međutim, nevreme je uništilo kapelu namenjenu njegovoj večnoj kući, pa se knez Nikola 1879. godine dosetio da je renovira i osigura gromobranima. Tokom Prvog svetskog rata, kosti su mu prenete na Cetinje, a usled prenosa je došlo do raznošenja i gubitka dela vladikinih ostataka. U posleratnim godinama, 1925. je kralj Aleksandar I Karađorđević naredio da se izvrši svečani prenos kostiju u kapelu na Lovćenu. Na mestu stare kapele, tokom 1974. godine podignut je mauzolej.
Mitropolija crnogorsko-primorska je ustanovila 19. maj kao datum praznovanja Njegoša kao svetitelja. Prva ikona sa njegovim likom uneta je u Cetinjski manastir 2013. godine, a na njoj je Njegoš u arhijerejskoj odeždi. U desnoj ruci mu je Crkva Svetog Petra Cetinjskog, dok u levoj drži svitak sa stihovima iz „Luče Mikrokozme“, koji su posvećeni vaskrsenju Isusa Hrista.
Ove godine, Pošte Srbije su predstavile prigodno izdanje poštanske markice sa Njegoševim likom, povodom 210 godina od rođenja ovog velikana. Ovo je samo jedna u nizu stvari kojima će se obeležiti ova važna godišnjica.
