Neka od najvećih imena srpske i jugoslovenske kulture dolaze upravo odavde, a u Somboru i danas žive ljudi koji ne dozvoljavaju da umetnosti manjka na ravangradskim ulicama. Goran Šujica jedan je od onih Somboraca koji svoje slobodno vreme posvećuju upravo tome – ulepšavanju detalja u somborskim sokacima. Njegove ideje se, kako sam kaže, svakodnevno rađaju u tolikom broju, da jedna cela večnost ne bi bila dovoljna da ih sve realizuje, ali jednu od njih – ulepšavanje somborskog „Ćelavog trga“, oslikavanjem žardinjera, proteklog vikenda sproveo je u delo.
„Hteo sam da pokažem šta umetnici sve mogu da pruže, da daju gradu, da otvore vidike. Dobra ideja, dobra volja“, reči su umetnika Gorana Šujice.
Nije tajna da se Somborci ponose prelepim drvoredima, starim jezgrom grada, arhitekturom koja odiše prošlim vremenima, ali ponajviše time što je nadaleko poznat kao grad umetnosti i kulture. Samim tim, Šujici nije bilo teško da okupi ljude dobre volje koji će učestvovati u ovom projektu.
„Pa u principu, to je negde krug u kom se krećem, tih umetnika, i to me ispunjava, i to mi nekako daje satisfakciju i energiju i volju, kreativci mladi, ima od sedam do 70 ja mislim da ima najstariji, ne znam ih sve poimence, ali u principu eto videli ste, dali smo svi doprinos, svi su se rado odazvali, svi su hteli da daju doprinos ovom našem lepom gradu da bude još lepši“.
Sem Somboraca, žardinjere su ukrašavali čak i gosti iz Sarajeva, a najmlađi učesnik oslikavao je žardinjeru ispred Galerije „Milan Konjović“ i kako su stručnjaci naglasili, u pitanju je mlada zvezda u usponu.
„Ja mislim da je to budućnost, i mislim da mu je zasluženo pripala pozicija ispred Konjovićeve galerije, da je negde budućnost“.
Somborac Milan Simić Sima, nadahnuće za svoje umetničko delo oslikano na žardinjeri pronašao je jednostavno: u Somboru i ravnici.
„Šujica nas je pozvao, a zahvaljujem se mom komšiji Adamu koji me je probudio i doterao ovamo i bio tu uz mene da izdržim do kraja pošto je to nama naporno, one su dole na zemlji. Kao ja sam zamislio neke somborske motive, koliko su oni ispali somborski, ovaj jedan jeste, gledao sam onaj stub somborski za plakate za cirkus, pa kao to je neka Pariska“, rekao je Sima.
Sem poznatog stuba za plakate, ravnica i njiva, Sima je oslikao i boemske motive kafanskog stola sa vinom i sodom, a špricer je nama Somborcima svakako jedno od omiljenih pića. U pretvaranju sive, bezlične žardinjere u živopisnu, koloritnu i jedinstvenu, Simi je pomagala Lina, njegov pas, bez kojeg ga retko možete sresti na ulicama. Naš grad je ukrašeniji i lepši, umetnost se i dalje neguje i čuva, a „Ćelavi trg“ je, zahvaljujući ovim velikim ljudima dobio i novo odelo.
