Lekarska profesija nije samo profesija, već i životni poziv, budući da ima direktan uticaj na ljudske živote. Ova humana profesija podrazumeva poštovanje medicinske etike, odnosno čuvanje slobode i ugleda lekarskog poziva, podizanje kvaliteta lekarskih usluga i ojačavanje poverenja između lekara i pacijenta, uz poštovanje autonomije i prava pacijenata. Dužnosti lekara su da svoje aktivnosti obavljaju savesno i sa posebnom pažnjom, da čuvaju ljudski život i zdravlje, a svoju pomoć treba da pružaju svima podjednako, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Primarne ustanove zdravstvene zaštite, domovi zdravlja, praktično su centri zdravstvene zaštite jedne lokalne zajednice. Dom zdravlja u Kuli svojevrstan je primer ustanove koja brižljivo pazi na zdravlje stanovništva. Osim predanog rada lekara, zdravstveni radnici ove ustanove neretko upućuju i savete građanima na koje sve načine mogu da preventivno utiču na svoje zdravstveno stanje, a u prvi plan ističu uključivanje fizičkih aktivnosti u dnevnu rutinu. Doktorka Vesna Tomić, v.d. direktora ove ustanove, govori o važnosti rekreacije.
„Da bi se zdravlje u celosti održalo, odnosno da bismo imali adekvatnu održanu tu da kažemo imunološku stranu, u smislu prevencija različitih bolesti koje se dešavaju, neophodno je da postoji jedna izvesna doza fizičke aktivnosti. U današnje vreme, u principu, ta fizička aktivnost je globalni problem. Fizička aktivnost kao fizička aktivnost je neophodna, ako krenemo od početka i zahvaljujući čemu se obezbeđuje i adekvatan razvoj od malih nogu, tako da upravo forsiranje te pedijatrijske populacije, u smislu bavljenja određenim treninzima, održavanje svega toga jeste upravo preduslov da sutradan mi imamo jedan zdrav organizam.“
Doktorka Vesna istakla je da je, za celokupno zdravlje pojedinca, osim fizičke aktivnosti, važno i očuvanje mentalnog zdravlja, te izdvojila kojem delu populacije je potrebno uputiti najviše brige.
„U celosti održavati jedan zdrav organizam, nije samo držati se pravila u pogledu ishrane, već i u pogledu tog mentalnog spleta, u pogledu te fizičke aktivnosti. Tako da se ja nekako, iz svoje prakse, držim tog dela da nikad ne trebamo odvajati tu psihičku komponentu od fizičke i da upravo negovanjem te dve komponente, mi imamo celinu. U prvom redu, ja bih se fokusirala na zdravlje pedijatrijske populacije i na zdravlje starijih ljudi. To su najosetljivije kategorije i njima treba prvenstveno posvetiti pažnju.“
Za vreme pandemije koronavirusa, domovi zdravlja podneli su najveći deo tereta, a više o tome koji profil pacijenata se najčešće pojavljivao u doba korone, govori doktorka opšte prakse, Tatjana Dragaš Gajić, koja je veći deo pandemije provela u Kovid ambulanti.
„Pored onoga u startu kada su prevlađivali na pregledu fizički neaktivni, sada je to otprilike 50-50 posto, znači javljaju se i fizički, odnosno radno sposobni, fizički aktivni, i penzioneri, odnosno neaktivne osobe, gojazne i tome slično.“
Ona je naglasila da se pandemija izuzetno odrazila i na psihičko i na fizičko zdravlje pojedinaca.
„Baš među mlađim pacijentima je dolazilo do zaista i fizičkih znakova postkovidalnog sindroma. Posebno se odnosilo na poremećaje srčanog ritma, žalili su se na lupanje srca, zamor i tome slično i bilo je par slučajeva i povećanog krvnog pritiska, koji se do tada nije nikada manifestovao kod određenih pacijenata. A, o psihi da ne pričamo, definitivno jedan veliki strah i promena, u tom nekom odnosu prema bolesti samog pacijenta. Ja mislim da će taj postkovid tek da se prikaže, znači možda i narednih godina i godina, da ćemo tek shvatiti šta je ustvari postkovidalni sindrom.“
Doktorka Dragaš Gajić istakla je da mladi, ali i ostatak populacije, treba da uzmu učešća u fizičkim aktivnostima, radi prevencije mnogih bolesti.
Definitivno to je uvek bilo, a sada još i posebno izraženo, da fizička aktivnost jako doprinosi očuvanju zdravlja. Srećom, kod nas je i dosta zastupljeno, u kulskoj opštini, razne sportske sekcije i klubovi i sve, tako da vidim da se mladi sve više uključuju u to. Međutim, i za staru populaciju to isto znači, ako ništa drugo, bar šetnja. Evo sad imamo lepu stazu kod kanala, pa mogu eto svaki dan sebi odrediti neku manju maršutu, po pola sata svaki dan i to bi bilo sasvim zadovoljavajuće na dnevnom nivou.“
Budući da je zdravlje jedna od vrhovnih životnih vrednosti i čini važan deo kvalitetnog života, medicinski radnici iz kulskog Doma zdravlja predano rade na edukovanju stanovništva o tome kako se zdravlje čuva, posebno u postkovid periodu, imajući u vidu da je dalekosežni uticaj koronavirusa na opšte zdravlje ljudskog organizma još uvek nedovoljno istražen.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
