Bilo da ste zaljubljenik u zdravu ishranu ili ste to čuli onako usput, sigurno znate o važnosti konzumiranja namirnica bogatih probioticima. Oni imaju blagotvoran uticaj na creva i nude mnoge prednosti, uključujući poboljšanje probave, jačanje imunološkog sistema i dugoročno, pozitivan uticaj na mozak. Dve namirnice koje obiluju probioticima su kefir i jogurt.
Iako se često nalaze jedna pored druge na policama prodavnica, kefir i jogurt imaju nekoliko ključnih razlika u načinu pripreme, upotrebi i nutritivnim vrednostima.
Stručnjak za ishranu Andrea Matis objasnila je razlike između ova dva proizvoda i iznela svoj sud o tome koji je od njih istinski probiotički dragulj, tj. koji odnosi pobedu u ovom nadmetanju.
Kako se prave i kada ih treba koristiti?
Matis ističe da i kefir i jogurt potiču od fermentisanih mlečnih proizvoda, ali se njihovi procesi pripreme razlikuju. Jogurt se fermentiše isključivo uz pomoć bakterija, dok se kefir priprema korišćenjem bakterija i kvasca.
Pri proizvodnji jogurta, mleko se zagreva, dodaju se žive kulture bakterija, ostavlja se da se zgusne i zatim se hladi. S druge strane, za pripremu kefira koriste se kefirna zrna koja sadrže i bakterije i kvasac. Kada se kašičica kefirnih zrna doda šoljici mleka i ostavi da odstoji 24 sata, dobija se kefir.
Razlika u procesu pripreme rezultira i različitim ukusima i teksturama proizvoda. Jogurt je obično gušći i kremastiji, dok je kefir više tečan. Što se tiče ukusa, kvasac u kefiru daje mu blago oštriji ukus u poređenju s jogurtom, koji je obično blažeg ukusa.
A šta je sa nutritivnim vrednostima i koji ima veće probiotičke koristi?
Kada je reč o nutritivnom sastavu, Matis napominje da i kefir i jogurt imaju svoje prednosti, ali postoje i razlike.
Oba proizvoda su dobri izvori proteina. Ako birate između kefira i jogurta zbog sadržaja proteina, odaberite onaj koji vam više odgovara po ukusu i teksturi jer oba proizvoda su bogata hranjivim materijama.
Običan kefir sadrži oko osam grama proteina po šoljici, dok običan jogurt u proseku sadrži oko šest grama proteina po porciji. Oba proizvoda imaju slične količine ugljenih hidrata.
Matis ističe da, zbog činjenice da kefir sadrži i žive bakterije i kvasac, dok se jogurt proizvodi samo od živih kultura bakterija, kefir pruža veće probiotičke koristi. U stvari, kefir može sadržavati i tri puta više probiotika u odnosu na jogurt.
Dakle, ako želite dobiti najviše koristi za svoje crevno zdravlje, kefir je bolji izbor.
Više probiotika, ali i više kalcijuma
Kefir takođe sadrži više kalcijuma, što je važno za zdravlje kostiju i srca. Na primer, kefir može sadržavati 300 miligrama kalcijuma po porciji, dok jogurt obično sadrži 180 miligrama po porciji. Kefir je takođe bogat vitaminom A, što je važno za oči, kosti i imunološki sistem.
Međutim, ako imate intoleranciju na laktozu ili ste osetljivi na mlečne proizvode, konzumiranje kefira ili jogurta može izazvati simptome kao što su nadutost, zatvor ili proliv.
U svakom slučaju, kako god da se odlučite, konzumiranjem kefira ili jogurta činite uslugu svojim crevima, a to pozitivno utiče na celo telo.
