Odrasli su zabrinuti jer će decu uništiti mediji. Ja se slažem da bi bilo bolje da je program prilagođeniji, pristojniji i da ima vaspitni uticaj. Ali ako neko dete vaspitava televizija, kakva god da je – problem je u najavi.
Da se malo podsetimo – na kakvim arijama je odrastala generacija ’79.
Orila se Lepa Brena, stajling sličan svakoj današnjoj pevaljki. Porodično i familijarno ide se na koncerte i obožava Brena.
U čemu je trik, pa nas “Sitnije , Cile, sitnije ” nije upropastilo i nismo svi nosili srebrni šorc, štikle i dekolte? Mama je bila tu i objasnila da šljokice nisu za ulicu, već za pevaljke, a da ja nisam pevaljka. Nije mi bilo pravo. Baš su mi se dopale, ali mama je rekla tako – tako.
Kasnije , Ivan – 200 na sat, Đogani i “Idemo na Mars”. “Vidimo se u čitulji” nema ko nije gledao, a “Kum” je bio i ostao broj 1 na repertoaru adolescenata.
E sad… stižemo do dana današnjeg. Od ekipe koja je zajedno išla na koncerte Brene i gledala emisije koje promovišu kriminal i budalaštine, bez preterano razvijenog kritičkog mišljenja, porasli su jedan doktor nauka, jedan narkoman, jedan pedagog, jedna domaćica, jedan profesor i jedan pravnik. Imamo tu srećno zaljubljenih i samih. Imamo i optimističnih i pesimističnih. Jakih i slabih. Hrabrih i kukavica…
U čemu je razlika? Malo u sreći i mnogo više u uticajima porodice. Tu pre svega mislim na obaveštenost i zainteresovanost porodice, a zatim na ciljeve koje je porodica stavljala pred dete tokom odrastanja. Sigurna sam da je razlika i u zajedničkim ručkovima/večerama i životnim filozofijama uz koje su deca rasla. Bitan pokretač/kočnica je model roditelja uz koji dete odrsta. Da li se model borio za sebe, da li je bio hrabar kad je teško, da li je igrao ulogu žrtve…
I tako, ja mogu da zaključim, da deci koja su uz roditelje i pojašnjenje i pogledala nekad Kristijana u Farmi ili Soraju nije zagarantovana propast. Ali ako su mediji mama i tata… e to je već problem, pa i ako je na programu Životinjsko carstvo.
Izvor: Detinjarije
