Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Hrana od koje se dobro osećate

Za vezu između raspoloženja, zdravlja i hrane znalo se još od drevnih vremena. Ajurvedska medicina se vekovima ozbiljno bavi tom temom, ali i novija istraživanja sve češće razmatraju opravdanost takvog stava. Pored svih teorija, ukoliko verujemo da će nas određena hrana činiti srećnijim – onda verovatno i hoće, čak i ukoliko namirnica ne sadrži „magični” sastojak.
Dobra hrana, u dobrom društvu, nesumnjivo podiže raspoloženje. Posebno su interesantne veze uticaja hrane na hemijske reakcije mozga, kao što je lučenje neurotransmitera. Njihova uloga je da prenose informacije koje odašilje mozak, i da pri tome utiču na raspoloženje, mišljenje, osećanja i ponašanje.

Serotonin, dopamin i norepinerfin su neurotransmiteri – koji su, kako se veruje, najosetljiviji na uticaje iz kuhinje. Serotonin je odgovoran za osećanje optimizma, opuštenosti i zadovoljstva. Dopamin i norepinefrin deluju na stanje budnosti i mentalnu oštrinu, a odgovorni su i za pojačane aktivnosti.

Kompleksni ugljeni hidrati su neophodni za proizvodnju serotonina. To je i razlog zbog kojeg nedostatak ugljenih hidrata u ishrani uzrokuje anksioznost, nervozu i umor. Ali, beli hleb i prženi krompirići nisu pravo rešenje. Ključni odgovor daju integralne žitarice, jer se kompleksni ugljeni hidrati razgrađuju tokom dužeg vremenskog perioda i tako omogućavaju stalnu cirkulaciju serotonina telom.

Vitamin D, koji se često naziva „sunčev vitamin”, jer se sintetizuje u telu za vreme izlaganja sunčevoj svetlosti, znatno utiče na poboljšanje raspoloženja.

Mononezasićene masti iz hladno ceđenih biljnih ulja, poput maslinovog, kao i jezgrasto voće – izuzetno su korisni za dobro raspoloženje i zdravo srce. Ishrana sa premalo masnoća nepovoljno utiče na moždane funkcije i tako pojačava osećaj anksioznosti, frustracije i besa. Sa druge strane, namirnice sa velikim procentom zasićenih masti umrtvljuju, dok hidrogenizovana biljna ulja blokiraju krvne sudove u mozgu. Istovremeno blokiraju i signale neurotransmitera do mozga, što negativno utiče na raspoloženje. 

Folna kiselina, koja se nalazi u zelenom lisnatom povrću, održava ili pospešuje kognitivne (saznajne) sposobnosti. Inače, osobe koje pate od deficita folne kiseline, nisu sklone optimizmu. Zato ćete se bolje osećati, staloženije razmišljati i biti smireniji ukoliko konzumirate zeleno lisnato povrće, koje sadrži i smirujući magnezijum. Da biste zadržali dobro raspoloženje, dovoljna dnevna količina je oko 200 grama brokolija – na primer (ili sočiva, ako biste radije da jedete mahunarke).

RECEPTI

Hrskavi bademi bez aditiva

Potrebno je: sveži, neoljušteni bademi i morska so.

Priprema: Ugrejte rernu na 200 stepeni, a na pleh stavite papir za pečenje. Bademe, isprane u hladnoj vodi i oceđene, natrljajte morskom solju. Rasporedite ih u jednom sloju na pleh i pecite
10-15 minuta, dok ne počne da se oseća prijatan miris. Servirajte ih ohlađene, dobro raspoloženom društvu.

Jesenja čorba od bundeve

Potrebno je: dve šolje bundeve, pola šolje cvetova karfiola, pola šolje brokolija, glavica crnog luka, peršun, zobene pahuljice, kašičica susamovog ulja, so, litar vode.

Priprema: Luk naseckan na kockice prodinstajte na ulju nekoliko minuta. Dodajte vodu i bundevu isečenu na kockice i prokuvajte dok ne omekša. Ispasirajte čorbu, pa dodajte cvetiće karfiola i brokolija, posolite. Kuvajte poklopljeno oko 15 minuta. Dodajte zobene pahuljice, prokuvajte još oko pet minuta, pospite seckanim peršunom i poslužite.

 

Preuzeto: Zdravahrana.com

Tagovi:
Pročitajte još: