Zašto dete nikada ne krene za 5 minuta? (i kako da to promenite)

 Koliko puta je dete stvarno krenulo za pet minuta kada ste mu to rekli?

„Idemo za 5 minuta iz parkića! U osam polazimo kući. Tata stiže u pet sa posla i onda idemo na rođendan. U subotu ćemo ići u zoo vrt.“

Koliko puta je dete stvarno krenulo za pet minuta kada ste mu to rekli? Koliko puta je ponovilo pitanje „A kad će tata doći?“, a vi mu odgovorili – „Pa, rekla sam, ti u pet.“ Koliko puta je do subote ponovilo isto pitanje – „Kad ćemo u zoo vrt?“

Da biste sebe poštedeli ponavljanja istih stvari, ali i očekivanja da će dete posle pet minuta stvarno krenuti kući i nerviranja što vas „nije poslušalo“ – prestanite da mu govorite u satnici. Deca nemaju isti doživljaj vremena kao odrasli, tačnije nemaju iskustvo šta tačno znači 5, 10 minuta, šest popodne, subota… Za njih su to samo reči zbog kojih se mama i tata nekada „ljute“, ali njihovo pravo značenje jedan dvogodišnjak, trogodišnjak pa i petogodišnjak jednostavno ne razume. Poseban deo je što će tek mnogo kasnije naučiti da gleda na sat, a tek oko šeste, sedme godine stvarno i razumeti vremenske odrednice i okvire. Dakle, pre ovog uzrasta govor u minutima dete samo zbunjuje, a najviše zbog roditeljskih očekivanja i reakcija.

Sada se pitate – Pa kako onda da mu kažem da treba da krenemo za 5-10 minuta?

Tako što ćete taj zahtev, odnosno tih 5 minuta pretvoriti u nešto što je detetu poznato. Na primer, ako ste u parkiću i hoćete da krenete, recite detetu – Kada se spustiš 3 (izaberite neki broj) puta sa tobogana krenućemo kući. I onda zajedno brojite sa detetom, da stvori iskustvo. Naravno, ne očekujte da će sve odmah funkcionisati, jer je ovo proces učenja, ali će svakako olakšati detetu da razume kada mu sledeći put kažete da idete kući posle 3 spuštanja na toboganu (10 ljuljanja na ljuljašci, 2 kruga trčanja oko parka – budite kreativni).

Ako tata dolazi sa posla u pet, detetu će ta informacija biti jasnija ako kažete ovako – Kada ručamo (ili užinamo ili se probudiš) i pročitamo jednu slikovnicu tata će doći sa posla. Dakle, povežite vreme dolaska sa nečim što je detetu poznato, što je rutinsko i ponavlja se svakog dana u isto vreme. Ovde za dete od na primer četiri godine, možete povezati uz iskustvo i brojeve na satu ili položaj kazaljki –  Eto, ručali smo, pročitali pričicu i sada je na satu broj 5 (pokažite mu). To znači da tada tata dolazi. Ili – Kada kazaljke stoje ovako to je vreme kada tata dolazi sa posla.

Što se tiče dana kada nešto planirate sa detetom, u utorak će njemu subota biti daleko kao vama letnji odmor u decembru! Da ne biste bili u situaciji da bezbroj puta ponavljate kad će subota, detetu mlađem od tri, četiri godine nema potrebe da najavljujete nešto što mu je vremenski daleko. Jednostavno u petak popodne ili u subotu ujutru ga obavestite da idete u zoo vrt. Ako je dete starije, poslužite se zidnim ili stonim kalendarom i pokažite mu koji je danas dan a gde je subota. I neka svaki dan uveče precrta. To će mu pomoći da ima jasniju sliku i dati smisao odbrojavanju.

Govor u minutima roditelji koriste jer ne znaju da ih dete ne razume i nemaju ideju kako to mogu da kažu drugačije. I zato, kada vas dete u nekim situacijama ne posluša nemojte odmah da pomislite da je nevaljalo ili da ga niste dobro vaspitali, jer je razlog nešto sasvim drugo – samo mu niste rekli na način koji ono može da razume.

Izvor: detinjarije